Učitelj

РУЧНИ РАДУ _ муШКОЈ осн. школи 753

велику пажњу на своје напред поменуте школе, и од године 1870 сташе га заводити у осн. шк. изнајпре пробе ради, за тим као не-| обавезан предмет, а најзад и као обавезан. И данас у Шведској нема ни једне школе у којој ручни рад није заведен. Ово су на првом месту плодови њихових школских општина, а од 1871 године и сам министар просвете помаже сваку школу која заведе ручни рад са 100 динара и више. У Шведској су владала у почетку два правца: један индустријски а, други педагошки. Први је захте вао да се помоћу ручног рада развија индустрија народна, а други жели образовање руке и васпилаање за радљивост самим радом. И данас је педагошки правац преовладао, и само због тога је ручни рад и уведен као обавезан предмет. За овај педагошки правац има да се благодари поглавито Саломону Ото-у који је, као директом учитељске семинарије за спрему учитеља за ручни раду Њесу, обрадио ручни рад потпуно системски и методеки, те му створио сталну и трајну основицу. Од овог шведског ручног рада и његових принципа потекао је сав остали покрет о ручном раду као наставном предмету у целоме свету. У овој семинарији је про грам из ручног рада овакав: Знање и вештина у раду са алакама, у столарству, сечење дрвета, стругање стругом, и радови од илета; веџбање у поправљању домаћег посуђа ч грађењу новог; грађење простог кућевног намештајал грађење точкова и осталог ирибора, за кола ц колица, као и рад тшурпијом ч неуглађењији ковачки радови.

Ова је школа данас на гласу и у њу долазе учитељи не само из свију европеких држава, но из целог света, да стеку знање у ручном раду. Кад која држава хоће да уведе ручни рад у својој школи, ни у ком случају не пропушта прилику а да своје питомце не пошље у Њес, да ва овој школи проуче ручни ред. У Шведској је законом остављено окружним школским одборима да се брину о завођењу ручног рада у осн. школу као и осталих предмета, те је усљед тога и неједнако заведен у разним школама. Већином је заведен у вишим разредима осн. школа, а у неким почиње настава још од првог разреда и веома је чудновато како вешто рукују ножем и простијим алаткама ови букварци. — У неким се школама ради од 2), — 5 у неким од 0—1', после подне. ~ Тако се исто и различно време употребљује по количини. Тако у неким школама недељно раде свега само 27, а у неким и 12 часова. У Венерсборгу ручни рад има половину времена а други предмети другу половину. Ту учитељ има по два разрада али врло мали број ђака, па док

55%