Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 319

___— Па разуме се, кад ти не ћеш да му покажетш! цикне тетка Марија на ме.

— Не слуша он мене! — велим.

— А ти за уши! — вели чича Момир.

= Кад бих смео.

__ А од кога не смеш% Ја ти велим: ти њега за уши ! Од сад, кад не буде пропис написао — ти си крив!

— А шта ти опет.... поче тетка Марија. ;

А чича Момир се зграну. Тамо њој славу, па потеже варјачом, а она побеже иза совре.

То ми се никад није допадало. Први пут кад се свадише мене је грозница ухватила. А Тодор — ништа, Оно и ја сам се готово навикао на то, али с почетка, па не могу да једем, а не смем да кажем за што не могу!

Никад ја нисам чуо да је моја мајка оцу кад год уз косу ишла; после нисам чуо ни да се свађају кад год; а овде гледам чак како улети фес тетка-Маријин с главе у ћошак !.

Али, као што рекох, већ сам се почео навикавати на то, а после неколико месеци већ сам толико огуглао, да ми- није било ништа слушати: како у „великој соби“ пуца шамар и како тетка Марија „помиње“ мртве чиче Момирове.... ;

Мене тетка Марија поче мрзити од онога дана, кад. сам ја Тодора натерао да пропис напише. Кад год јој се дала прилика, увек ме је почастила по којим узгредним буботком на које сам тако исто био навикао.

Боже мој, седнем па размишљам, како ли ти је свег лика разлика између онога кад ја код куће учих читати п овога што овде гледам! Сетим се свога оца па бацим поглед на чича Момира.... Мој отац седи до пола ноћи па мене учи срицати, а чича Момир се никад не надвири да види да ли му Тодор учи лекцију.

Па моја мајка!... Сетим се само кад дође баба Симана, која није пазила шта говори, него рекне што јој на.