Učitelj

324 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

позива браћу Србе да раде на књижевном и просветном напретку и завршује овим речима: „Опоменимо се: време је да се пробудимо. Устајмо, док светила имамо. Пазимо. док се тамом обузели нисмо. Поревњујмо к матерњем језика нашег склоненију, док се преобратило није. Будимо Сербљи и вером и разговором, док се с Немци понемчили, с Турци потурчили, с Мађари помађарили, с Власи повласили, и док се с Талијанима поталијанили нисмо... Корен је горак, ал је плод сладак!“ (стр. 21). Зар ове речи и данас још немају вредности 2

Целог живота свог Адам је књижевним радовима својим стајао уз Вука. Агитовао је и придобијао људе за нов правопис, који је и у школу, као учитељ, уносио. Ово последње му је 1824. год. забранио директор школски, али Адам то није пошлушао, већ је на читава два табака одговорио свом директору: зашто децу учи по Вуковом правопису.

Адам је био у преписци с Вуком, који му 1826. год. одговара, како је једно његово писмо примио „с неисказаном радошћу“, и наставља: „вјерујте да ћу га оставити међу најмилија писма, која сам у животу моме добио“. (СОтр. 23.).

Писац чланка говори даље о појединим књижевним радовима овог заслужног учитеља. Чланак у овој свесци није довршен.

Тукидид и његова значајност на пољу историографије. Написао др. Ђорђе Дера. (Стр. 33—5%). Овде је почетак ове занимљиве расправе, која ће се у идућим свескама наставити. Сваки онај, кога историја као наука занима, треба да прочита ову расправу.

Успомене из нашег. црквено-народног живота, од д-ра Теодора Мандића. (Стр. 43—66). Овде је други део ових успомена, у којима писац казује догађаје из живота прекосавског Српства, а у периоду времена од 1861—1867 год. Ове успомене, које су леп прилог за историју тамошњег српства, наставиће се у идућим свескама.

Толдијина љубав, спевао Јов. Арањ, препевао дмајова, (Стр.

67—108). Овде је наставак овог спева, који у овој свесци није · свршен.

Хумор и хумористе у књижевности српској, од Милана Савића. (Стр. 109—119). У овој свесци писац говори о Змај-Јови и Абукавему (Илији Огњановићу). Ову лепу студију из наше књижевности треба да прочита сваки Србин, кога српска књига, интересује.

Други додатак грађи за природописну номенклатуру и за рибарско оруђе, сабрао Мојо Медић. (Стр. 120—134). У овој је свесци свршетак ове збирке, која за Јестаственуцу има вредности.

Споменци, песме Асексе Шантића. (Стр. 135—140).