Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 32

шава обележена је са тако танком линијом, да по нацрту изгледа да је чак и река Подвршка (у крајин. окр.), која у овако малој размери није требало ни да се обележи, од ње шира. Река Црнајка (крајин. окр.) нацртана је у виду једног врло малог и кратког репића, док међу тим она је много дужа, но што је ту представљена (Ова река не извире из планине Стола, већ из Дели Јована).

в). Има и других грешака. Међу њима су као понајглавније ове: Границе многих округа нису тачно означене; тако на пр. јужна граница мор. окр. додире Зап. Мораву чак испод села Јасике. Ово и није баш тако лак посао, али ипак овде много може да помогне закон о административној подели Краљ. Србије, по коме се тачно зна која села ком округу припадају. — Планина Старица') (на гр. крајин. и пож. окр.) не протеже се чак до Дунава. — Изостављена је варошица Александровац у пожарев, округу, и погрешно је нацртана Јасеничка река (у окр. крајин.). Она извире из Дели Јована, па се код Неготина разлева у „Неготинско блато“, одакле отиче и улива се у Дунав ниже Радујевца. — Добричево није село на л. обали В. Мораве, већ угледно добро ниже вароши Ћуприје. Окружна варош Ћуприја није обележена истим знаком, којим су обележене остале окружне вароши. — У мапи нису означена сва места, у којима има среска канцеларија (као на пр. Владимирци, Богатић, Вел. Орашје, Чајетина), а то је требало да се учини. — Окрузи нису издељени на срезове, а то је требало да се учини, пошто се у осн. школи учи и о сревовима дотичног округа, у коме је школа. — Границе округа поред већих река нису повучене, а то је ради бољег прегледа требало да се учини, ма да је Фактички дотична река граница. — Сва Србија обојена је зеленом бојом, и ма да је ово колико с природног толико и с хигијенског гледишта оправданно, опет би, по нашем мишљењу, боље било да је сваки округ обојен нарочитом засебном бојом, а само равнице да су обојене зеленом бојом. — Татарну, Самар, Тикву и Кременац писац је назвао са „Гледићске Планине“. Ма да се исте у околини ретко тако зову, ово је добро ради памћења мањег броја имена, али наставници дотичног округа, на чијој се граници налазе ове планине, не треба да се служе овим скраћеним називом, Писац је назвао Подгорачке (Голубињскеј) планине са „Кучајске“. Ми овај назив нисмо до сада нигде чули, и за то би се радовали кад би нам писац казао, на основу чега је прекрстио ове планине. — Многа су места погрешно названа; ну

1) У досадашњим школ. мапама ова је планина називана, Бабино Машило.