Učitelj

ГИМНАСТИКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ 387

дица крви постало је главно зло нашег поколења. Болести живаца. већ су обухватиле и детињство“ — вели Др. Радмило Лазаревић. по професору Др. Ј. Стјнлеру.

Узмимо за часак само књигу „Један |. на школу“ од Др. Лазе Стевановића (Београд 1884 г.); прелистајмо је, на брзу руку, да видимо (шта вели тај наш лекар, који је био добро познат са нашим школама), какве резултате дају наше школе у Физичком образовању. уДа посећавање школе не унапређује скоро ни мало Физичко развиће деце, зар нам неће требати много доказа, ако само погледамо на прилике у којима смо“. (стр. 5).

На 6. стр. Др. Лаза набраја многе школске болести, као: кратковидост, искривљеност кичме, катар желудца, оскудица у крви, бледоћа, млитавост мишића, главобоља, крволицштење из носа, гушавост и јака нервозност, која се карактеристички појављује у т. зв. „школској грозници“. Најзад, и појаву плућних афекција и саму душевну болест, Др. Лаза, доводи у каузалну везу са школом.

На више места напомиње, да је многим овим болестима узрок несразмера између интелектуалног и Физичког образовања.

„Но, наставља Др. Лаза, садашње време бори се свуда, подижу се школе за неговање здравља т. ј. уводе се у школу војна и телесна вежбања. Али питање је да ли је све то довољно на спрам гомиле других учебних предмета7 (35 стр.

За програме и планове Др. Лаза каже: „Кад погледамо само на наставне планове и програме свију наших школа, морамо доћи до закључка: да код садањег начина. васпитања деце окржљави тело а с њиме од чести и дух. — Омладина учи сувише, а зна одвећ мало“. (стр. 86). _

Још само ово да наведемо из напред поменуте књиге. „Наше школе треба из основа реформисати, ако смо ради да се поред науке. очува и снага народна. (53 стр.) — Ово неколико пасуса из Хигијенске студије др. Лазе Стевановића унесосмо у ову расправицу нашу, а не пропраћамо их никаквим коментарисањем, јер немамо потребе. - -На овом месту право је, да ми учитељи примимо свој део одговорности за напуштање тела код наших васпитаника. Више су се пута чули прекори преко јавности и из извештаја по неког надзорника основ. школе: да је гимнастика у нашим школама пасторче; да се одређени часови на гимнастику не држе редовно, но само на неко кратко време пре испита; да су у неким школама предавали гимнастику школски послужитељи, који су пре тога, били у војсци; да, су се часови гимнастике употребљавали на друге, предмете и т. д.,

26%