Učitelj

470 О СУЗБИЈАЊУ ЛАЖЉИВОСТИ

било околност, која ће да га оправда или извини за учињену погрешку! Ми ћемо доцније изнети срества којима се поједине врсте лажљивости сузбијају — али за сад напомињемо само, да ова врста лажљивости не долази у ред оних опасних случајева, који се могу узети за нарушење моралних основа, али да је треба сузбијати о томе нема ни спора, јер каква је да је, и ма да она произилази више од непажљивости самога васпитача, ипак кад би се пренебрегнула мало по мало послужила би за основу, на којој би се лаж у навику претворила.

Да рђава околина утиче на стварање навике лажљивости о томе не треба много доказивати. Природно је да сваки воли комотнији живот и мање да ради. Нарочито деца, код које је скученији појам о дужностима него код одраслих. С тога код деце по готову сљедује свако избегавање дужности, чим им се прилика укаже! И сад ту још кад се потреви рђаво друштво које их наговара на тоа уједно и смишља им и оправдања — онда је по готову квареж ту. Има примера да и родитељи сами уче децу и навикавају да лажу! Зар је мало примера како овај родитељ казује своме детету, ако та ко потражи да каже: да није код куће, или да је болестан7 и т.д. Па чак има примера да су родитељи наговарали своју децу: како ће се лажно извињавати у школи, кад их учитељ успшта, за што су осуствовала од школе, од које су је баш ОНИ задржали 2!.

Познато је, да се многе наклоности преносе наслеђем с генерације на генерацију. Читаве породице знају се као љуте, завидљиве, пакосне, осветољубиве, а друге опет познате су са своје племенитости, милосрђа, доброте и других корисних моралних особина. У којој ће се мери ова или она особина доцније показивати, то зависи од много узрока а нарочито од васпитања, економних и друштвених прилика, здравља, наслеђене телесне конституције и т. д. Што год су ове прилике повољније, тим ће се више развити ваљане особине а што год су неповољније — тим ће се већма оне зле одгајити. Па тако је и са наслеђеном наклоношћу к лажљивости. Ми нисмо у стању да станемо на пут наслеђу ове наклоности, али се пажљивим васпитавањем и паметним сузбијањем може много учинити, да се она не појави у _онакој мери, у каквој би је неминовно одвео природни нагон њен.

Лакомисленост, са које понајчешће потиче лагање код деце, може имати врло опасних последица, ако се за времена не стане. на пут. За ово лагање из лакомислености најлепши нам је пример она народна прича, по којој је лакоуман пастир два—три пута варао