Učitelj

говорење и писање туђим језиком и т. А. А да се нека, корисна особина утврди до наследности навике, за то је потребно пет до осам генерација. Прекидање вежбања ремети успех како у индивидуалном, тако и у колективном животу. Моралном навикавању сметају себични интереси, зато оно иде тешко и споро. И при учењу вештина иде се полагано: најпре проматрање, па онда покушаји, после редовно вежбање под надзором, за тим самосталан рад и вештачко стварање, и најпосле тече рад механично.

Одвикавање иде такође поступно. Само онај човек, који има јаку вољу, те може да влада сам собом, може да остави неку навику од један пут; али то је тешко и непријатно, а кад-кад и шкодљиво. Лакше се искорењава, нека навика, кад се место ње развија друга, можда слична навика, на пр. место играња — редовна гимнастика, или војно вежбање, или лакши разноврсни послови, место читања сумњивих списа — читање класичних дела и т. Д. Каже се: „навика је једна мука, а одвика две“, — јер при одвикавању губи се нека пријатност, нека олакшица, или неко уживање; с тога и само подсећање на то, да све остави нека навика, непријатно је за неко време. Тако се ученици у школи одвикавају од ружних речи, неправилних облика и узречица, од мрштења чела и других израза лица, од навикнутога погрешнога држања тела (на пр. при писањуј, од лагања ит. д. и у исто време навикавају се на, мепе изразе и на правилност у опште.

Кад-кад се употребљавају застрашивање пи подсећање на опасност од неуредна живота, па и назне, да би се што пре дошло до повољна ресултата. Ну кад страсни људи остављају неке навике, онда су они за неко време нерасположени, тужни, јер осећају, да им нешто недостаје. За то се јаке рђаве навике, ако се за неко време и угуше, могу после опет појавити, ако се не искорене сасвим озбиљним радом у супротном правцу.