Učitelj

ИЗ ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 535

ПТ. Концентрација васпитнога рада.

9. Васпитна. средишта.

Пошто се разне Физичке и психичке силе човекове упоредо развијају, то је потребно, да се васпитни рад усредсреди тако, да се снага васпитаника улаже у оно, што је најважније за виши духовни живот, а то је савршенство моралнога характера. Овоме помажу: развијање самосвести као психичнога, средишта, развијање савести као моралнога центра, неговање хармоније између осећања, мисли и намера, доследност у мишљењу, говору, раду, сагласности, између унутрашњега и спољнога рада, развијање духовнога јединства у ошште, једнако развијање тела и духа, одржавање равнотеже између разних интереса, специјално усавршавање у једној главној струци рада, утврђивање логичне везе у мислима, с тврдим и дубоким уверењем у истинитост и вредност онога, што се учи и ради. Противно томе било би расејавање снаге и, услед тога, слабљење снаге. Без такога усредсређења не би се ни у ком правцу могао постићи васпитни успех.

Васпитна средшшита могу се представити као концентрични кругови, тако да характер заузме средиште, око кога се састају главни васпитни задаци, означени појмовима: доброта, истина, лепота, корист, здравље. Тако се. групују ти задаци с обзиром на њихову важност, узимљући на ум цео период младости. Ну у појединим периодима може се обраћати већа пажња, час једном час другом васпитном задатку; тако, у првом детињству главна је брига здравље детиње; у школској настави заузимљу средиште, главни интереси учешћа и сазнања, и то интереси индивидуални, социјални, морални, национални и хумани, и с друге стране интереси емпиријски и спекулативни; или се истичу као средишта, неки наставни предмети, нарочито етички (религија и етика), или национални (у основној. школи), или хуманистични (у гимназијиј, или реалне науке