Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД |. 657

оправдано приписивати их једино школи, нити се може тврдити, да, је она баш главни узрок томе. Још мање се ово може приписивати самом писању, а најмање самом косом писању, ако се иначе при њему правилно седи.

Посао писања састоји се у низању појединих слова у реду, једно поред другог. У писању појединих слова све једно је, какав је положај хартије. Кад се пишу слова обичне величине, највише се крећу прети и шака у зглобовима својим. Дебље црте, које се пишу и при косом и при усправном писању, праве се јачим притискивањем пера, повлачећи га усправно према ивици клупе или стола, те дакле, ако и хартија стоји тако исто, онда усправно и према њеној ивици, ако ли је косо намештена, онда косо према њеној ивици. При писању појединих слова, нема ни један, од ова два начина писања, нарочити какав штетан утицај на очи, јер оне и не мотре на све мање покрете пера. Нема такође ни каквог нарочитог штетног утицаја на тело, јер оно може и треба да јену једном и у другом случају правилно намештено.

Кад је рука правилно наслоњена, одиста су јој најлакши потези усправним они, који су ближи усправнима. Најтежи су потези положени; а ових, положених, у косом је писању врло мало, док их је у усправном много више и они су, баш и при правилном држању пера, неправилно сенчени или задебљани.

Многи веле: да дете при косом писању мора главу нагињати · на једну страну. У ствари је, што су редови краћи, то деца мање нагињу главу. Кратки редови потребни су у писанкама, како за косо, тако џ за усправно писање. Такође се вели, да се при косом писању мора подизати десно раме, а то у ствари не мора бити.

На послетку др. М. је, уз живо учешће слушалаца, учитеља, претресао податке, које је заступник усправног писања Шуберт изнео о баварским школама, о држању главе, рамена и тела у опште, па је баш из тих података изнео доказе, да се глава и рамена у оба начина писања често нагињу на једну и на другу страну, но да ипак при косом писању дете има више лабилности. Из свега, овог излази, да усправно писање не чува децу од неправилног седења и држања тела.

Што се тиче кратковидости, др. М. је изнео табеларни преглед истога Шуберта, из кога се види, да је у првој и четвртој школ. години мање кратковидих код деце, која су писала косо, него код оне, која су писала усправно.

Врло важан разлог је и тај, што код усправног писања, при иначе истим околностима, има више мишићних покрета, те је, према

УЧИТЕЉ 44