Učitelj

658 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

томе оно и теже, и неодговара физиологији, а у исто време отежава брзину писања. А од колике је важности данас брзина писама, то сваки већ зна.

На послетку се др. М. позвао на искуство прашких учитеља, који су усправно писање неколико година у својим школама практиковали, и који су многе махне тога писања запазили и износили.

После расправе др. М. настала је дебата, у којој је учествовали више највиђенијих учитеља тога скупа. А после те дебате готово једногласно су усвојене ове одлуке:

1. При писању, било косом или усправљеном, није увек једнако правилно седење и држање тела, а ово долази отуда, што се не ради обема рукама и што су деца нестална и живахна.

9. Несталност дечју у овом послу изавива то, што им је тешко да дуго држе тело у једном положају. :

3. Усправно писање, у иначе истим околностима, не чува ништа више од неправилног седења, нити од кратковидости и кривљења кичме. Није доказано. да кратковидост и кривљење кичме више потпомаже косо, него усправно писање.

4. Косо писање може се вршити такође при правом држању кичме и главе, што се вели, да је могуће само при усправном писању.

5. Кад се писаљка држи косо, може се писати и косо, и усправно према ивици писаљке.

6. Коси положај писаљке подеснији је за брже писање.

На послетку се приступило гласању за косо и усправно пивање. Резултат гласања био је: за косо писање, умерено нагнуто, гласало је 38 учитеља, за усправно 6, и уздржали су се од гласања 6.

После разлога који су раније изнети за усправно писање и ових, који споре те разлоге, мислимо, да читаоци могу имати доста правилно гледиште у питању о усправном и косом писању-“)

А. ЈЕ.

————ф—-————_

“~ У Школском Вјеснику» који излази у Сарајеву, изашао је прошле године врло ваљан чланак о писању у опште. Чланак је разрађен опширно и исцрпно, те заслужује пажње оних, које ова ствар више интересује.