Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 65

ЗАБАВА И ПОУКА

А

РАСТАНАК'

осличица из учитељског вивота

Милан Јагодић, спадао је у ред оних људи, које кад први пут видиш, мораш заволети, хтео не хтео.

Још док је мали био, мајка га је тепајући, прозвала „Миле“, па тако и остаде. То име, тако је познато било, да су га сви њиме звали, а крштено се беше заборавило.... И ако се у школи прозивао Милан, опет су другови волели, и сви су га звали „Миле“.

Свршивши гимнасију у месту свога рођења; натеран приликама, а и да срцу своме одоли, које га је силно вукло, упише се у „Учитељску Школу“...

Ах, како ли је та школа, мила души његовој била !.... Мила Учитељска Школо!.... Са каквим ли очима, гледају на тебе, разне морглне ругобе !.... ;

Које државним благодејањем, које кондицијама, Миле је се тако издржавао.

Био је ђак, какав се само пожелити може.... Од њега си вазда могао чути изреку: „На учи за белешку и за благодејање, него за себе и за живот«.... ;

А био је друг, што га је требало тражити.

Пословица нам вели: „Младост је лудост“. Шта ли ти човек не уради данас, чему се сутра од свег срца смеје....

Па тако ти је било и са Милом! Зар је он могао бити друкчији, од осталих својих другова Зар би он могао

# Ову сличицу доносимо у нашем листу, као одломак једнога повећег дела г. Сретеновића, које се не може цело у листу штампати. жЖелимо, да писац, што скорије буде у могућности, да нам цело дело пружи.

Уредник.

44%