Učitelj

676 ГЛАСНИК

истог министарства послала је управа државне штампарије школ. музеју преко 40 књига садањих и старих уџбеника школских, књига за учитеље и др.

Школском музеју послати су још и ови прилози: г. К. Јански књижар _и издавач у Табору у Чешкој послао је десет слика за рачунање у Г.раз. и десет листова таблице множења. Г. Томаш Филип учитељ у Пордубици у Чешкој послао је 64 свеске за цртање уз очигледну наставу с упуством за овај рад, што је он сам удесио и издао. Г. Благоје Радојковић учитељ послао је буквар одг.1849 и г-ђица Д. Берићева учитељица, послала је буквар. од год. 1864 и неколико ђачких прописа. Г. В. Пелагић послао је четири своје књиге о настави и деци. Г. Ј. Пециковић бив. учитељ из Босне послао је у рукопису „Хисторија наставе“. Г. Рад. Радосављевић учитељ послао је један стари уџбеник. Г. Манојло Голубовић учитељ послао је десетину старих упбеника и др. књига и неколико свезака цртанака ђачких.

Хвала свима овим приложницима и помагачима школског музеја !

Белешчице. — |. Међу ученицима на лајпцишком унивезитету било је прошле године 60 учитеља, највише из Саксонске, који се после 4 семестара пуштају на државни испит. Најбољи после постају школски директори. Е 9. Кад је полаган камен темељац Учитељ. Дому у Шрајербаху изјаснио се аг. Босе, министар просвете у Пруској. о јавним основним школама. у Пруској, да би требало само оне искључиво да спремају децу за ступање у веће школе, јер се он сећа из свог првог школовања, чему се и сада радује, да је у школи седсо између синова из првих породица и синова слугу, занатлија и раденика и тиме још у почетку стекао појам и о другим круговима друштвеним.

3. Виши земаљски суд у Келну осудио је варош Ремшајд да. плати једном дечку суму од 20.000 марака као накнаду повреде, јер му је ремшајдски учитељ ударио јак шамар, који ће му здрављу нашкодити. Противу ове пресуде, која је од општег значаја, поднета је молба царском суду.

4. На последњој ошштој скупштини Земљоделског Средишног Удружења наложено је председништву, да умоли школску управу, да се по сеоским школама држе предавања само пре подне, што је и с хигијенских, социјалних и пољопривредних обзира нужно.

5. Одбор католичког учитељ. друштва у Виртембергу упутио је члановима својим питање: јесу ли за то, да учитељ буде срески“ надзорник. Гласање је било тајно, да би се чуло слободно мишљење. Гласало је 295 учитеља против, а 144% за предлог. Душмани сами себи!

6. Професор Карнели у Шотланду нашао је, да каквоћа школ. ваздуха. не зависи само од школ. зграде, већ и од чистоће деце. Код чисте деце било је у ! куб. дм. ваздуха 63, а код нечисте 159 бактерија; даље код најмлађе 167, мало старије 146, а даље 106, 76, 69, 68, 51 бактерија. —

7. У застуничкој кући у Вашингтону решено је са 196 противу 26 гласова, да се не пуштају они досељеници, који незнају читати и писати.

8. Право. да могу учитељи кажњавати ученике, овако је уређено у Брауншвајгу: учитељима се не дозвољава телесна казна девојчица и слабих дечака. У школи се могу телес. казне вршити само због грубих престуна, а никако због неприлежања у науци, и то онда кад никакве друге казни не помажу. За бијење се сме употребити умерена, ·-не врло витка, трско