Učitelj

844 ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА

Једног дана деци потанко објасним задатак књижнице коју намеравах с њима заједно да установим. Објасним им, да су књижнице с тога, што сам један човек или ђак не може набавити све књиге, које су му потребне и које би трелало да прочитају, ако хоће да што више знају, него остали који не читају ништа; а овако уз мали улог биће књига свима доста за читање,

Одредимо да улог плаћају уплаћивањем и то редовни чланови који могу бити само ученици ове године по 0.05 дин. месечно, свега 0:50 на годину; помагачи, који могу бити и ђаци из других школа, плаћају 1 Д. годишње, утемељачи, који могу бити и грађани макар које општине, 5 дин. на годину; добротвори 30 дин.

Како су по селима деца већином сиротног стања те не могу ни књиге за учење набавити одмах, а то ли улог књижници платити, то смо изабрали тројицу од ђака (из гри старија разреда) који ће прикупљати улог од чланова макар колико кад дао, па концем свакога месеца предају сав новац покупљени на потпис наставнику, који је благајник књижнице.

И лепо почесмо... Деца почеше радосно улагати. Одбор школски поклони неколико динара од прихода са св. Саве. Набависмо неколико књига: нешто сам ја поклонио, нешто они сами, што сам им ја препоручио, да би књижницу што пре обогатили,

И једног дана, у суботу по подне, издадох им књиге. Сви су трчали да узму књиге, нарочиго коју са сликама. Али настаде оно, чега сам се п бојао. Узели су сви књиге од радости. јер је то новост за њих, али ни један није прочитао марљиво, а по неки је само слике прегледао. И другог дана скоро ми сви пратише.

Примегио сам да највише од нестрпљења нису књиге прочитали. Други нису ни знали како да читају; Трећи нису знади да ли треба сву књигу прочитати, или колико стигне и може; четврти су прочитали по нешто, али површно и без разумевања. Еле. ни један није прочитао књигу као што треба. То ме је доста изненадило, јер сам држао, да имају много више појма о томе, него што су га они у ствари имали.

Ја се онда сетим, да сам их довео и пустио у градину да миришу и беру цвеће, ади им нисам показао како то да чине, него они весело протрче, па се врате а нису ни опазили цвећа ни осетили мириса, због којег су и ушли.

Наумим да их поучим. «~

Једног дана кад сам им издао књиге, кажем им да сви поседају на своја места и онда им кажем: да су сада узели сваки по једну књигу, да је прочитају и науче нешто што до сада нису знали, нити чули,

У свакој књизи — продужим ја — прича се о нечему другоме, зато се и не зову све једним именом... Према оном што се у књизи износи и књига добива своје име. и оно је написано увек на корицама од књига. Мепод имена књиге, које се каже и наслов, стоји име онога човека који је ту књигу и написао, а при дну стоји име штампарије, у којој је шгампана, са годином и местом, где је штампана.

То исто стоји — код већине књига —- и на првом месту кад отворимо књигу, о чему се одмах уверимо кад отворимо књиге,