Učitelj

О ПРИВИКАВАЊУ ДЕЦЕ К ПОСЛУШНОСТИ 17

се сад учитељу, и пошто му је испричао шта је и како је то било, замоли га. „Заповедите брату да му врати лопту. Стева, је још глуп, а Миша је знао да он нема никакав драти камен.“

Саслушавши то, Миша се громко насмеја и рече: „г. Петар Ивановић то мени неће заповедити. Ја Стеву нисам подговорио, ни мамио од њега лопту; он је сам предложио мени опкладу, и ја сам је добио. Лопта је сад моја. Је ли тако г. Петре Ивановићу 2“ И учитељ је морао потврдити истину Миши.

Но, питате ви, шта би било, да је учитељ, противсваког очекивања, заповедио Миши да врати лоптуг То сам питање ја поставио оном учитељу, који ми је испричао овај случај. И, ево шта је он мени одговорио: „Кад бих заповедио Миши да врати лопту, он би, без сумње, извршио моју заповест одмах, али би онај час исказао своју сумњу; и ја да бог ме, не би знао шта да му кажем у своју одбрану.“

Казавши вам у каквој је мери потребна послушност, каква она треба да буде, и шта треба радити па да да не буде ропство, — прелазим сад ка показивању срестава којим ће се деца научити послушности. Једино и најбоље срество јесте ово: покажите деци, од најмањег њиховог 1/3раста, да је ваша воља јача од њихове, и да онш не могу · мабећи извршење ваше заповести.

Ово правило није ново, и оно се може наћи овако

или мало измењено, у сваком упуству за васпитање деце. Па и ипак није мали број непослушне деце — читав легион. Од куд тод Отуда, што су реч и дело две различне ствари. Често бива и то: да родитељи узму ову ствар у примену са свим правилно, а после је сами нехотично искваре. Да се не би и с вама то догодило, додајем још ова два правила:

УЧИТЕЉ 5 2