Učitelj

из МЕТОДИКЕ ЗЕМЉОПИСА 91

а ненннвте

зумној слободи, од саморадње к самосталности, т. ј. к независности од власти осећајних побуда, од предрасуда и сујеверија, од самовоље других људи. Марта 1895. год. у Кладову

( руског превео ' Ђ. С. Којић

учитељ.

из МЕТОДИКЕ ЗЕМЉОПИСА

Многи мисле да је земљопис од најлакших предмета, у основној школи и да се у настави из тога предмета, постиже довољан успех у нашим школама. Из тога, се, ваљада, разлога и мало расправља о овом предмету. У ствари је ово мишљење погрешно: ако се хоће да води разуна о) свима педагошким и методичким захтевима, онда овај предмет не долази у лаке предмете, а према, томе за добар успех у њему треба веома много погодаба.

Доиста, ништа није угодније и лакше за учитеља, него да натера децу да запамте имена многих земаља, и њихове границе; имена многих река, планина, градова, да науче бројеве становништва, величину у километрима, а све по једном начину — онолико и онако, како пружа, уџбеник! Буде ли учитељ и на табли цртао : буду ли деца све и на мапи видела, па још и сама прецртавала, онда је ту и и саморадња (|) и шта се хоће више Онда су узети сви педагошки и методички захтеви и успех је постигнут: деца, владају потпуно знањем. Може се мирно чекати ревизор. И ревизор и учитељ веома су задовољни, ако ђаци знају много што-шта на памет из земљописа.

А је ли тиме довољно постигнут циљ наставе из земљописа% На ово питање моћи ћемо одговорити, ако ма и

1 «На помошљ матерамљ». св. 5, 1894 год.