Učitelj

99 | РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

за тренут узмемо у вид један од најважнијих захтева данашње педагогије, а тај је: да свака настава мора потпомагати духовни развитак дечји. Педагогија, не гледа задатак наставе у томе, да се деци да један известан ред знања, која би она у свако доба могла, показати, већ више у томе, да се у сваком наставном предмету развија и изоштрава, дечји дух и морални карактер — и да васпитава. Тиме постаје и учитељев посао много тежи. Ну на жалост, настава се још и данас задовољава пасивним саопштавањем књишкога знања; у уџбеницима из земљописа. материју наставе и данас чине поједина растурена и без икакве логичке везе знања; уџбеници су више регистри имена: земаља, брда, река, градова и т. д.

У новије време земљопис се узима као наука о површини земљиној и то по њеним природним својствима, (особинама) и као станиште људско. Сваки појав узима се као последица узрока. Кад се то гледиште примениину настави, онда је сасвим друкчији утицај наставе на духовне силе ученичке, јер поједина знања чине логичку везу, а то потпомаже и изоштрава дух. На пр. положај и висина неког предмета утичу на климу: на висинама је хладније, а у низинама топлије; ако је земљиште састављено из кречњака онда је издробљено, пуно шупљина и пропушта воду ја не задржава, је), те је безводно. Како су топлота и влага услови за растење, то на висинама и безводним местима оно не може напредовати и ту нема никаквих производа. Производи су опет од утицаја на густину насељености, људска занимања, богаство и особине становништва. Дакле, с једне стране човек зависи од природних прилика, а с друге стране он се показује као господар свега. Он је савршенством ума ставио све остало у природи себи у службу — највеће силе природне приморао је да му служе. Од њега зависи да ли ће се користити особинама. земљишта: да претвори баруштине и шуме у плодне њиве; да про-