Učitelj

из НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ 99

Стан'те, браћо, да ви чудо кажем: Ожени се краље од Будима

Ето данас девет годин дана Ништа краље од порода нема. Подиже се краље Милутине Прав' отиде у лов у планину,

Да он лови лова по планини. Тако њему Бог и срећа даде, Нит улови срне ни кошуте; Врло краљу жеђца одолела,

Па се диже на воду студену,

Те се напи воде студенице, Заклони се за јелу зелену;

Мало време за тим постојало, Ето отуд до три горске виле, Напише се воде студенице,

Па код воде сташе беседити;

Но беседи вила, најстарија :

„ Чујете л' ме до две миле ћерке! „Знате л ћерке, јесте л запамтиле, „Кад с' ожени краље од Будима; „Ето данас девет годин дана, „Како се је један оженио,

„И не има од срца порода.“

Још овако вила беседила:

„Зна ли која каквога лијека, „Не би л љуба трудна заходила Обе млађе ништа не говоре, Салт говори вила најстарија: »Да зна краље како ја што знадем, „Да сакупи Будимске девојке, „Да донесе много сухо злато,

„Да саплете ону ситну мрежу, „Ситну мрежу од сухога злата, » Да је баци у тихо Дунаво,

»Да увати рибу златнокрилу,

»Да јој узме оно десно крило „Опет рибу у воду да пусти, „Крило да да госпођи краљици, „Нек изеде оно десно крило, „Једнан ће му трудна заходити.“