Učitelj

из НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ “ 34

од цеђа), тај угљенчић ваља истући, па дати детету, да попије. Или: Чим се дете зацени ваља га метути на чандије.

Или: Ваља му пљунути у уста.

Или: Кад поскурице при печењу нарасту, па се саставе, ваља их над детињом главом раставити једну од друге.

Или: Кад се на гробљу дели, ваља 6 гробља покупити оне мрвице, па тиме дете захранити. -

Или: Мати пре сунца у недељу ваља да узме кудељу, па да изађе на сокак, и да преде. Кад ко прође и запита што преде на празник, она нек одговори. „Не чудим се што предем на празник, но се чудим што ми се (име детета) зацењује !“ -

Кад дете у сну плаче, каже се да, сања, да му је мати умрла; а кад се у сну смеје, каже се, да сања, да му је отац умро.

Кад дете може палац од ноге у уста да мете, каже сз да је већ чабар млека посисало.

Кад дете у вече много плаче, верује се, да га је ко урекао, или да му је од очију, јер има људи са, злим очима, па чим погледају, одмах уреку. Због овога се детету одмах гаси у паници угљевље, па се водом у којој је угљевље гашено дете умива.

Од урока се при гашењу угљевља много пута и баје и то овако: Узме се: зелена паница, насута до половине водом, кита босиљка и пет живих угљенова. Угљевље се баци у паницу, па се бовиљком меша и говори: „Пошао чудан човек у чудну њиву, упрегао чудни волови. Чудан јарам, чудна кола, чудан остао, чудно рало, чудна ралица. Отишао у чудну њиву, почео чуднуј бразду, изорао чудну змију. Не чудим се чудне змије, но се чудим Стевином

(или како је већ име детету) уроку.“ Ово се три пут каже. Или све овако баје: „Урок седи на праг, урочица под праг. Урок уриче, урочица одриче. У урока девет брата. Од девет осам, од осам седам, од седам шес од шес пет, од пет четири, од четири три, од три два, од два један, од један ни један. Иди бољо и у воду и у гору, у високе висине, у ду-

боне дибине, где петао не пева, где кокошка не накоће !<')

1) Сличних бајања од урока има и Срба Граничара. (Види Босанску Вилу за 1887. год. стр. 34).