Učitelj

38 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Дете може да се урече, и кад се сувише хвали, или кад се сувише милује. Због тога се за децу обично говори: да нису лепа, да су пакосна, да не спавају, да су кењкава и т. д. — Кад се иде од деце, онда их ваља пљунути, или откинути што од хаљина, па код детета оставити. Ако се што добро о детету говори, ваља рећи: „да није урока.«“

У Алексинцу и у другим нашим паланкама, да би се деца, кад им већ буде неколико месеца, забавила, а и да би се учила нечему, овако се забављају:

Узме се кажипрст од детиње руке, и намешта се да се боде са кажипрстом онога ко дете забавља, па се при томе говори: боц, боц, боц. — Кад се ово буде радило много пута, дете свикне, па чим се рекне боц, само пружа кажи прст.

Или се дете учи, да покаже, где пије зец воде:

При овоме се узима прст од једне детиње руке, па му се намешта у шаку друге руке, да покаже да ту зец пије воде. И овоме се дете научи да само покаже, кад се много пута пита, где пије зец воде, и намешта му се прст једне руке у шаку друге. |

Још се дете учи да пљеска ручицама, чим чује, да се пева песма:

Тапшин, ташшин, танана, И свилена марама,

У марами јабука,

А чија је јабука г

·" Миланова ј' јабука.

Или: Ташшин, ташшин, танана, И свилена марама. Ко ташпини лепца да, Родио му виноград И грах и сочивица.

Кад се дете меће на колено па се друска, да се забави, онда му се пева:

Друсб, друс, на коњу, Да му мајку закољу. Немојте ми мајку,