Učitelj

ОДНОС ПЕДАГОГИКЕ ПРЕМА ОСТАЛИМ НАУКАМА 9

Од апстрактних ноологичких наука најпростију грађу има она, која је за свој предмет изабрала мишљење, мишљење као мишљење, не некаки душевни положај уопће, већ апстрактно једнострани, онај положај душевни у који се други као проблема не мешају; то је логика — наука о правилном мишљењу. Она не претпоставља. ништа, али све науке претпостављају њу. Она се не бави тиме, како људи у истини мисле, већ тим како треба да мисле. Логика не описује то што јесте, већ претписује (она је прескриптивнај, даје претписе, угледе, норме, она је наука нормативна. Задаћу своју врши на примерима простим, апстраховањем упропашћавањем, зато је логика наука оштро апстратктна, тиче се само свеопћих Форама мишљења, од' прилике тако као алгебра свеопћих бројева; отуда се логика назива. Формална. Она је заснова свем даљем сплетеном расуђивању о правилном мишљењу, то је логика елементарна. Ње се највише тиче правилност, то јест, да мишљење не долази до спора. Разликујемо логику дакле на двоје: логику неоспорности а њој придајемо логику истине, то јест таку, која к поменутој задаћи придаје другу, говорећи о тражењу познања, о методама испитивања и изучавања а при том имајући пред собом ресултате и напредак космологичких наука. Овде се истиче и значај говора; треба само напоменути, како је била само тесна веза између логике и граматике и како се њнхна узајамност јавља, у књигама и једне и друге науке.

Додамо ли мишљењу један знак више, то јест осећање, добићемо науку правилно названу естетику, чија једна област говори о лепоти. Естетика такође расуђује, решава и утврђује законе простих случајева, она је дакле на првом месту елементарна, апстрактна, нормативна; на основи тој посматрања о појединим, посебним уметностима и естетичкој Формацији света, говора итд. појављује се доцније.

Као потчинимо својем расуђењу људска делања. или вољу, не губи се естетичко допадање, на против она се