Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 93

На заузимање сеоскога учитеља придано је основној школи у том селу у 1891. г. одељење за пољску привреду, и власт је одобрила око 200 рубаља потпоре за прве трошкове око набавке неопходних ствари за баштовалство, свиларство и др. Школа има на расположењу неких 700 квадратних хвати и на томе простору сведени су сви њени пољопривредни послови од којих сада, после шест година дана, може да покаже већ и успехе. На пр. школа има ту свој мали виноград са, 1000 чокота (мотику једну), који се како треба реже и иначе обрађује, те служи сељацима као сјајан пример за подражавање. Овај мали виноград дао је лањске године већ први род. На истом комаду земље има до 900 воћака како треба каламљених и прецепљиваних, све од одабраних врста крушака, јабука и др. од којих су некоје већ и родиле, јер је климат врло поспешан. Тиме је сељацима, очигледно изнесено, шта може да се уради уз разумно и вешто поступање, и како природа награђује труд, ма да, како поменути лист каже, земља, коју та школа обрађује, није најбоља. За ових пет година могла је школа да се занима и произвођењем свиле од својих дудова, којих има сада преко 200 комада, од којих 50 су засађени приликом откривања пољопривредног одељења уз школу, а 150 пресађени су из сопствене дударе школске, а расађени су око баште, да би се добило места. Сељаци дотле тамо бу се слабо бавили воћарством, свиларством и ичеларством, али сад им се то долало и својски. се тиме занимају. Свилу данас производе све куће у том селу и продају је у вароши; а и пчеларство почиње добијати пријатеља, тако да ву изгледи, да ће до # до 3 године сваки сељак имати свој уљаник. Ово добротворно пољопривревредно одељење стаје годишње 200 рубаља. — Ето шта може један учитељ да уради. Али дабогме, требало би га оставити у селу, да може шта урадити. А у срећној „Србији не даду му да дочека ни квочку да му излеже пилиће, него га непрестано премештају (као. по богу, и све остале чиновнике).

Оснивање ђачких штедионица. «Друштво за подизање зграда» у Београду, упутило је проглас свима учитељима и учитељицама у Краљевини Србији да пораде на оснивању ђачких штедионица. Мисао врло похвална и врло вредна. Ђачке штедионице постоје по свима културним европским државама, и показале су несумњљиве користи. За то би требало и наши учи тељи, који су увек предњачили у свима предузећима, која су корисна по народ и његов напредак да пораде да се оне и код нас одомаће.

Школе на Формози. На острву Формози основана је прва школа за урођенике, који се зову Чивани, прошле године у јулу мес. Ово оснивање има своју интересантну историцу. Округ Кошунски има око 100.000 становника, који живе врло густо насељени. Јапански намесник Сагара, који је човек образован и који се живо труди да тамо изведе културу колико толико, отворио је школу за Јапанце. Приликом свечаног отварања школа позвао беша он и многе виђене Кинезе и Чинване на ову прославу. Том приликом показивате су и многе физичке, географ. и друге справе за очигледност и хемиски апарати, а тако исто и справе за гимнастичка вежбања. (ве је то веома зачудило Чинванце. И не прође ни месец дана после тога дође један од њихових поглавица, који управља с неких 18 шаха (села) намеснику па му рече: унек ти је највећа благодарност за отварање Когуко-Гарка (тако они зову школе). Ми смо у нашим селима испричали све што смо видели, и сад је закључено да и ми оснујемо школу за нас Чи-