Učitelj

<

110 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

требљава, реч »педагогика“, имају смисао шири или преносни. Педагогика, имајући мање поље и мање проблеме, може се назвати части социологије, и заиста већ најстарији писци уплећу погледе педагошке у своје расправе о уређењу друштва и о политици. И обратно, други ауктори, говорећи о васпитању, рашпрују тај појам и на цело друштво, тако да саму социологију појимају као вишу педагогику. У том пак проширењу нестаје израз „дете“, умадеж« (лаће), а место тога наступа биће способно за васпитање, или опћије речено, способно за развитак, те се може рећи, да пониче овде нека онтагогика. По том одређују многи највишу сврху педагошку, то јест развитак као развитак, просто развитак. И на послетку, да узалудно не понављамо то што је више пута понављано, обратимо само пажњу, да се све, што се тиче значајности и користи васпитања, с погледом на целину, може уврстити у социјологију, просто изговоривши то у реченици, коју је Фр. Богумил Томса ставио на своје списе за младеж: Образовањем младежи расте сила, цвета благо народа.

Многи говоре о метафисици да не постоји и да не треба да постоји, а заборављају, да баш њихови противни разлози нису ништа друго до метафисика, не речем ли, да никакав диктат не може изгонити из духа људског жуд инстанкт, да створи себи некако учење о свету, поглед на свет. Други опет, попирући метафисику, признају барем једну улогу, то јест Философију нашег познања (Егкеппат ввјећге, посића). И тако даље, други опет признају нешто друго, што метафисици припада, али без огледа на те различите погледе о врховној науци Философској, педагогика, такође к њој води, она је приправна и своје ресултате њој у диспозицији даје. Али однос међу њима има за васпитање још једну значајну страну. Ближих сврха и задаћа у педагогици је управо толико, колико их у опће образован човек сам може тамо унети; педагогика треба. да наводи и приправља, к напредовању многостраном, али крајња, за-