Učitelj

одноб ПБДАГОГИКЕ ПРЕМА ОСТАЛИМ НАУКАМА И

даћа ње саме јесте, да, доспевши својој сврси, сама себи, учини непотребном. Из метафисике пак узима се последња, одредба шта је највиша сврха целокупног васпитања, а у томе се јављају огромне разлике, то јест у колико људи сами тако различито мисле о сврси човека и човечанотва Овде није потребно од речи до речи наводити, коју највишу сврху педагогији поставља Коменски — постоји на првој страни његове Дидактике и требало би да је педагогичарима добро познато — али бар било би добро напоменути разлику мећу том Коменсковом сврхом и оном коју заступа Гате те. Или, кака је разлика међу Хербартом, који је педагошку узрочност највише нагласио, и Шопенхауером, који је попире, који гледа човека као непроменљива, и све скупа, мењало се што или не мењало, сав васиони свет, гледа као најгори; таке се разлике и у педагогици износе. Или, међу утилитаризмом, којем је ужитак прво водиља и у васпитању, и Ничеом (Маегзеће), који оплођење генијална човека, „натчовека“ проглашује за сврху целокупнога људског труда.

Истичући однос, у којем стоји педагогика према осталим наукама, саставили смо целу класификацију наука; јасно је представљен спој педагогике с Философијом, С цигле оне таблице класификованих наука, могућно је извући многе поуке и послетке, који се тичу свеопћих васпитних питања,

школских система, поступности при обучавању ид. Педа- -

гогика има тип универсални, слично као философија, историја, наука о језику; говорити се може о свему, приповедати о свему, премишљати о свему — а такође може се и обучавати о свему. Све науке, не само Философске, које

су педагогици основа и помоћнице, већ и науке о свету.

спољашњем, складиште, вежбаоница, духовни завештај су педагогици. На пример, на питање „којим наукама. треба. најпре обучавати7“ сама, таблица одговара, „наукама о свету спољашњем — космологичким;“ на питање »а којим од космологичких 2“ одговор је „конкретним пре но апстрак-