Učitelj

204 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ ____-_--_- 2828 ЛАНЦИ

4 то с тога што што су му престали да долазе утисци у чуло слуха и он се је окренуо да види узрок томе. Сад довољно је да га само наставник оштро погледа, и он је већ разумео да се то тиче њега и да он треба да пази.

Грешио би сваки наставник који би кажњавао ученике што не пазе. Што ученици не пазе то је знак да је код ученика. ослабила пажња, а томе може бити крив наставник и настава — предавање. До наставника, била би кривица, онда, кад неби умео да предавање обавије са чим мало занимљивим и разумљивим и ако га не би удесио по начелима, методичним. До наставе — предавања била би кривица онда, ако је предавање сувише апстрактно, да поред све наотавникове вештине и способности ипак није могло да буде занимљиво и разумљиво. Чим ученици ослабе у пажњи треба прекинути предавање и чинити пропитивање, па кад се ученици мало освеже онда наставити даље,

9! Да је добар приповедач. Пошто се наставни материјал и саопштава на два најглавнија начина: причањем и показивањем, то је потребно да је сваки наставник добар приповедач. Који уме лепо да прича њега ће ученици с пажњом слушати и оно што им је причано лакше ће запамтити, него они ученици где наставник није добар приповедач. Деца, по својој природи, воле причање; они налазе највеће уживање у њему. Причањем се деца навикавају на пажњу; ствара им се љубав према школи и наставнику; проширује им се круг представа; буди им се машта (Фантазија); вежба им се памћење и говор, а нарочито кад тражимо да нам ученици испричају оно што смо им испричали.

Причање мора бити јасно, просто, природно и разговетно. Треба избегавати све оне речи које деца не би разумела. Причање не сме бити искидано, разбацано, моноТоно и равнодушно т. ј. да се са једним расположењем причају највећа добра и радости као и највеће неправде и грозоте. Још у сваком већем причању мора да има одељака, па кад се први одељак добро разуме и утврди онда тек прећи на други и тако даље редом.

Ако на, све ово буде наставник пазио, онда се можемо надати да ће причање бити »Ддуши посластица“, као што вели неумрли Његош.