Učitelj

УЧИТЕЉ ИВАН 363

бити и ја за то крив, а и полицији је згодно било за тај свој неуспех свалити кривицу на другога. Ето тога ради, ја и још четири учитеља премештени смо из среза !

Док је то говорио бледо му лице осу се лаким руменилом, а тамне црне очи засветлише се сјајем, који одаваше гнев и узбуђеност душе његове.

Веровао сам потпуно Ивану јер рад таквих ништавних разлога премештена је већина наших другова.

— Ама зашто пође баш по оваквом рђавом временуг. Зар ниси могао причекати дан-два да се мало пролешпа.

— То бих ја врло радо учинио, јер сам и онако без зимског одела; али ми је на жалост актом саопштено: да, се најдаље у року од три дана морам кренути на дужност.

— Страшно ! Изгледа да си постао опасан по тамошње друштво. УКао ми те је, што ви тако рано почео да окушаш од горчине, која је самим положајем намењена, нама. Истина, да је прави наш позив: настављати и васпитавати ђаке, али нам је немогуће туђити се од народа у чијој се средини налазимо, и који се често у разним приликама, обраћа учитељу за савет и помоћ! У осталом дужност нам је лечити народ од незнања и празноверице и старати се за његов напредак Помисли само, да наш народ готово

целу зиму проводи у нераду, само зато, што се нико не

стара па га обучи каквом ручном раду према приликама места и околине! Како се ту дивно поље за рад отвара, нама и сваком другом народном пријатељу !

— Имате право. И ја тако схватам наш положај. И знате шта сам ове године у том правцу покушао; — Као дете научио сам плесги шешире од сламе. Ове године био сам заказао ђацима да свако начупа по 2—8 руковети пшеничног влаћа, да класје строше а целе сламке мени донесу. Сваки дан између и после школских часова показивао сам ђацима из старијих разреда како се слама плете и шешири граде, и да видите, како сам леп успех постигао % Скоро сваки ђак израдио је себи шешир а неколицина, и по два.

— То ти је красна замисао ! Камо среће да се тако нешто у свакој школи отпочне радити. -

_— Е, али која корист од тога2 Колега који ме је у дужности заменио, смејао се томе мом подузећу.

25»