Učitelj

4:26 ; РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

средину између оних једнога шимпанза и одрасла човека; код новорођеног детета је њихов однос међу собом исти, као код одраслог орангутана. Растење великог мозга је сад, дакле јаче од малога мозга. Што се тиче микроскопскога, склопа Феталнога мозга, показују се истина у извесним деловима округласта, а у неким деловима групе дугуљастих једра, везана влакнастом мрежом, али се не налазн живчане ћелице, које би својим продужењем биле међу собом везане, назначавајући тиме савршени склоп вијуга.

У колико се по овим површним ознакама даје вакључити, видимо, да је услед мање сгуснутости елемената што образују горње хемисфере, бар у добу пре рођења, могуће врло ограничено психичко дејство, и ако у осталом развитак горњих хемисфера изгледа доста довољан за опажање, душевне покрете и вољине радње. Због тога што развитак "малога мозга, као органа за координиране покрете, изостаје иза развитка великога мозга, не сме се извести, да центри за представе покрета и пре рођења не функционишу.

Покрети ембрија су за посматрача од двоструког значаја, прво, што они изражавају душевна стања ембрија, а друго, што су од утицаја на будуће диспозиције. Шта нас. они уче о појавама душевног живота пре рођења 2 Које је то дејство двогубе околине, т. ј. спољашњега света и ма- | терице (утерус) на ове душе, које су само у пола, готове, али ипак на свој начин реагирају и можда већ имају неку тамну свест“ Чак и онда кад утисци ембрија не би ништа друго значили, осим потмуло узбуђену примчивост дражи и чисто механичке покрете, толико исто би било непаметно спорити њихову важност, као год и прецењивати исту. Од коликог утицаја морају бити утисци за. време фаталне периоде на опште стање духа и на његове нарочите подобности било да су редовни, нормални или случајни, види се кади скретање неког живчаног кончића за, 11. т., већ знатно

утиче на ткања буди којег органа. Они су први врачак

духовног живота, чија зора постаје са тренутком рођеља.