Učitelj

ПОЧЕТАК АУШЕВНОГ ЖИВОТА КОД ДЕТЕТА 125

сти има тек да развије у току времена. Отуда ће овде бити говора управо о чулном опажању, пошто смо ставили себи за дужност да упознамо читаоце Учитеља са душом детињом од првих дана, па и пре рођења.

Зато нека први одељак и гласи:

Дете пре рођења

Одмах се можемо упитати, да ли припада Психологији дете, док је у утроби материној дакле као фетус, како се то назива.

Одговор на ово питање за психологе није негативан, пошто признају свима органима, који су правилно образовани, више мање потпуно дејство, а код ембрија могу показати ошшту способност органа за примчивост дражи. У ово не сумњају нарочито психолози експерименталне школе, који појавама несвесног душевног живота дају велику важност и који у аутоматским покретима још нерођеног створа виде јасне знаке буди какве способности за примање дражи.

Анатомија Феталног мозга мора нам, пре свега, објаснити да ли је овај орган кадар примити и прерадити примитивне утиске што му их чула могу предати. Тако зна се да је мозак у ембрија на крају петог месеца знатно развијен: обе хемисфере потпуно покривају четворогубе квржице и већ сада јачи мали мозак. Са шестим месецем бивају промене у великом мозгу веће од оних које се у м. мозгу јављају.

Дувари хемисфера постају дебљи, средина мозга бива већа и заузима више хоризонталан правац, бразде и вијуге развијају се тако, да се у почетку седмог месеца, могу јасно опавити оне најглавније. И са можданим окрајцима врше се знатне промене. Почетком 7. месеца су чеони и слепоочни делови мозга прилично велики, а средње или темене партије врло мале; но кад буде доба рођења и оне су

развијеније. У 7. месецу чине ови мождани делови управо 4у%