Učitelj

60 ИЗВЕШТАЈИ СА КУРСЕВА

у прошлој тодини — проведу за столарском тезгом, радећи практички по 8 часова дневно, купајући се у зноју, и трошећи и последњи динар, који су могли од своје злехуде плате заштедити. или који су чак, можда, и позајмили, за шта ће у овој години од својих уста одвајати, те да дуг измире.

На курсу су били учитељи са почетним платама, јер су по платама овако стајали: 2 по 600 д.; 6 по 800 д.; 17 по 1050 д.; 3 по 1300 д. и 2 по 1550 динара годишње плате. Поједини ву окрузи били заступљени овако. моравски 4; нишки 4; ваљевски 3; пиротски 3; подунавски 3; пожаревачки 3; крајински 9: крушевачки |; подрински |; руднички 1; тимочки |; топлички | и ужички |, свега 28 из Краљевине Србије, и 2 из Старе Србије.

Курс је отпочет 2. јула ув претходно освећење водице, после чега гости и курзисти беху поздрављени кратким говором управитеља курса г. Јована С. Јовановића, учитеља. После поздрава управниковог, курзисте је у име г. министра просвете поздравио начелник министарства, г. Ловчевић, захваливши им на толиким жртвама, које они од своје стране приносе. за ову корисну ствар, пожеливши им успеха на курсу.

После овога чина, курзисти су, подељени у две групе, заузели своја места у радионицама. Како их је било 30, а није било истог алата за све, то су подељени тако, да је 20 отишло на столарство, а 10 на картонажу. Ових 10 са картонаже отишли су на плетарство те и то изучили, док је прва група још радила на столарству,

пошто је столарству дато два пута дуже времена. Кад је прва група

свршила столарство, онда је подељена у две групе, које су наизменце свршиле картонажу и плетарство, за које је време друга група изучила столарство.

Милина је било погледати ове прегаоце како с вољом рађаху посао. Поред заморног посла, поред ужасног знојења за време _ јулских — врућина, радионице се разлегаху од песме вредних курзиста.

На овоме је курсу била и једна новина, које до сада на курсевима за ручни рад није било. На име, по примеру курсева ручног рада у Шведској, где је ручни рад у школи доведен на највећу тачку, до које се може доћи, — заведено је, да, после свршенога курса из појединих група, курзисти полажу практички испит, израдивши по један испитни модел. Од ових практичких испита Удружење је у овој Грдини имало користи, јер је моделе са практичких испита могло да уступи Школскоме Музеуму, где су они нашли виднога места. Кад.би Удружење и на другим курсевима ово