Učitelj

88 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Сађење дрвета. — Где год имаш згодно место, ту дрво посади; а дрво је благодарно, па ће да награди. Наградиће изобиљем хлада, плода

свога; наградиће било тебе или брата твога — вели наш песник. Он то.

вели, али готово нема коме да вели, кад се код нас још не цени ни шумко дрво нити родна воћка. Милионе нових прихода може Србија имати само од воћа, а ми вође слабо подижемо и ослањамо се само на оно, што природа сама подиже и гаји. У других народа се тако не ради. Тамо још од малена децу упућују да дрво цене, да га саде и негују. На много места о свечаностима разним, видљиви знак прославе неке бележи се сађењем дрвећа. Тако у Русији нека места већ су тај обичај одомаћила, па је ове године н. пр. у Харкову за време ове свечаности било присутно око 3000 деце, и посађено је на једном слободном простору 5000 дрвета. И одрасли су учествовали као гледаоци, те је свечаност била и велика и лепа и врло корисна.

Пример овај вреди да се и ми на њега угледамо. Има свечаности и година које треба запамтити и забележити. А чиме се боље могу забележити него сађењем корисног дрвећа, нарочито воћа. Сем тога, могле би и све наше школе уобичајити да који пролећњи дан буде дан сађења воћака, па тог дана да се сађење извршава с извесном свечаношћу. Ако тога дана -не би било учења у школи, ђаци би ових научили нешто више и корчс-

У

није. — Размислите и покушајте ! · П.

Којим језиком говори највише народа. — По рачуну проф. Кирххофа

„најраспрострањенији је језик кинески, јер њим говори 400 милиона становника

земљиних. Језик Хинда говори 100 милиона, енглески преко 100 милиона, руски 90 милиона, немачки 57, шпански 48, Француски 70 милиона. Остале језике говори мање од 40 милиона становника. Нема сумње да ће руски језик претећи све остале језике, п заузети прво место после кинеског. Рубија има сад 120 милиона становника, а језик руски необичном се брзином шири по свима азијским областима нешто подчињавањем руској империји, нешто везама трговачким. Језик руски већ почиње претезати енглески језик,

. Скуп уредника и сарадника педагошких листова, — За време париске изложбе, која ће бити 1900 год. Француски педагошки новинари "сазваће нарочити скуп редактора и сарадника педагошких листова. Већ су истакнута и питања која ће се расправљати на том екупу. Питања су: | Утецај педагошких листова на јавно мњење, 2. Уређење међународне канцеларије за давање извештаја о настави и васпитању, 3. Утецај педатошких листова на васпитавање народа, 4. Тражење путова којима би се достигла морална и материјална солидарност међу члановима друштва пе-

дагошких новичара. и. Школски Музеј. —- За време учитељске скупштине била је приређена изложба свега што је до сада Школски Музеј прикупио Изложених ствари било је око 3000, у вредности преко 5000 динара. Изложеним стварима биле су пуне две учионице западно врачарске школе и предсобље. Изложба је отворена првог дана скупштине, 3. августа по подне, и трајала је до 10. августа. Отварању изложбе присуствовали су, поред многих учитеља и учитељица и г.г. Љ. Ковачевић бив. министар просвете, председник бОвоградске општине, начелник и референат министарства просвете и други одлични гости. За време трајања изложбе посетило је Школ. Музеј преко