Učitelj

| (и

110 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

вало од њих. Међу тим света је истина, да и поред многобројних школа маса и даље остаје неписмена. Кад би се на овом месту бавили реформом основ. на-

" ставе,у опсег нашег расправљања морало би доћи спо-

љашње уређење и унутрашњи живот школин, доба ученика, у коме је најзгодније вршити наставу, наставни предмети и уџбеници и др. а' не бисмо пропустили препоручити предлог истакнут од професора, да се за потребе припремања ученика задатком стварања писмених нараштаја вршеним у основној школи, — створи нарочити приправни разред уређен према гледиштима, средње-школоких наставника, а за потребе гимнасијске наставе. У том случају, основ. школа би као целина, с одређеним задатком, своју наставу подешавала према узрасту ученика и по педагошким начелима с обзиром на чисто практичке потребе; гледало би се да се створи трајан интерес за употребу књига, читања и писања, као моћног културног средства за напредак појединаца, народа и друштва.

Међу посвећенима зна, се, да је писање и читање рукописа занемарено у данашњој осн. школи. Усмена настава има сад, а деценијум раније имала, је више ватрених поборника међу млађим учитељима, који су, занесени њеном корисношћу, изводили је до крајности, пстиснувшти сваку употребу уџбеника. Читање само читанака имало је за последицу да су јој садржину дугим читањем деца знала на памет, а била су неспретна и невешта да се послуже другом књигом. Писано је за невољу колико да се науче слова. Лепо и брзо писање, ни тада ни данас, ако није изостало, није коракнуло од успеха старе школе. Деца од млађих наставника износилајсу спрему за усмену наставу, за предања, а да се сама послуже књигом била су неспо- | собна услед несавладане технике читања и писања. Одајмо правду оваквом раду признањем, да је у ученика био раз-