Učitelj

||

118 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Могло би се замерити, да се новим тражењем потире жалба, да је рад у основној школи обилан. Искуство нам казује да претрпаност постоји и ту нема разногласности, с колико се основа и оправданости тражи нов рад. Као што је поменуто ово и није потпуна новина: овде је смена, читања штампаних књига, а у преписивању се овим замењују задаци у којима се ређају свезе и усклици и други чисто Формалистички. Ако се упореди вредност и потреба онога што чини суштину писмености, с 'ређањем животињских удова и описивањем боја длаке разних животиња, онда, нека ми се и опрости, али ја бих се мало п — огрешио о програм. ~

У сеоским школама у којима се довршује школовање ТУ. равзредом, неопходно је, управо је саставни део успеха у опште, па према томе, и за читање рукописа, да се деца уписују у школу од 9, 10 и 11 год, што доцније то боље. Ту се ваља користити законском дозволом до највише границе. Према стању наших сеоских породица где је књига реткост, од веће користи у писмености може бити младић од детета, и ја бих у овоме ишао толико далеко, да бих знатан број ученика уписивао по изузетној дозволи, по одобрењу министра просвете. Ко је имао задовољство да ради с одраслом демом разумеће и ово моје тражење. Ста». рији ученици свеснији су задатка писмености, те с више воље раде, боље схватају наставну грађу, и јаче се утврде у читању и писању; по што је већег разумевања, ствара, се и већа воља за служење књигом, вишв има изгледа за доцније самообравовање, и мањи је размак између школе и војске, у којој се по папорима новијега времена тежи да продужи рад на писмености. Неоснована би била замерка да се, имајући на уму већу помоћ породици, одрасли због тога задржавају, јер се деца узимају већим делом из јачих и богатијих задруга и породица, а и корист добијена у школи, већа је, с погледом на доцнији живот, од привређивања таквог дечака. _ · =