Učitelj

ПЕДАГОШКА ПИСМА 119

Ове моје мисли не претендују на свестрану тачности псцрпност. Оне су резултат размишљаља, услед једног очевидног недостатка основног школовања, коме треба доскочити, наћи му лека, отклонити га. -

Д. Н. Лазаревић, о А

у

ПЕДАГОШКА ПИСМА ЈЕДНОЈ МАТЕРИ О ВАСПИТАВАЊУ СИНА

од, Ернеста Беме-а, БА СРПСКЕ МАТЕРЕ ПРИРЕДИО Др. Стеван М. Окановић

(НАСТАВАК)

УМА

Лечење телесних болести јесте тешка ствар, чисто немогућна, јер има баш болести, које су са свим без пребола. Но много лакше је пак предупредити болест. С болестима душе исто је тако, те и за лаж вреди правило, да се лакше може предупредити, него ли извидати. То се чини пре свега најстрожијим придржавањем истина у свима нашим пословима и разговорима, јер пошто је као што смо видели, главно врело лажи рђав пример, то ће добар пример придржавања истине бити главно средство за предупређивање лажи. Већ и пред најмањим дететом морамо ступати с поштовањем према истини. Ми се не смемо забављати заваравањем његове невине, поверљиве душе, нити се одушевљавати обманама, које оно чини само себи. И овде важи већ правило: дајте му истинске слике. Можда ће коме звучати ове речи сувише педантски, а некоме ће се чинити, као да се овим захтевом хоће да збрише сва појезија дечјег живота. Не, никако то! Шта је лешше, да ли детету дати комадић креде и рећи: »ево на шећера!“ да би се могли смејати његовој обмани и цртама његова лица, или је боље дати му комадић креде и комадић шећера и захтевати, да покаже и креду и шећер, да би научио разлику једнога од другога по изгледу. Ја непознајем какву суровију забаву, него ли што је злоупотреба најмилијег дечјег поверења