Učitelj

|| КЕ:

у

130 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

претпоставка свију појединих наука; а тиме се Логика разликује од осталих наука. Истине појединих наука саопштавају се операцијама мишљења: а како Логика проучава законе мишљења, то је она у непосредној заједници са осталим наукама, пе се на њу морају наслањати.

Као што смо раније видели Логика је по свом садржају, по предмету свога изучавања један потребни део ФизозоФије, то онда, према томе, њена Форма мора да стоји у складности са садржином и да јој одговара. Но ово никако није случај у Формалној Логици, која Фактички поставља и износи у нарочитим облицима кретање и развијање мишљења. Морамо додати да Формална Логика проматра у исто време и оно што је нашла, из посматрања мишљења да има општег критеријума, по коме се процењује вредност сваке мисли. Ми видимо да искуство и мишљење не иду увек складно. Ако проучавамо мишљење; ако посматрамо мисао, даје се опазити да смо ми мислили у извесним Формама, да се наше мишљење кретало извесним путевима, али се не види уједно да ли и треба тако да мислимо и да морамо тако мислити. Логика не само да износи фактичке путеве мишљења, што се једино и може да посматра, а што се често и сматра једино као Логика, него се она бави идеалом мишљења: она мора да нам предочи, како ми треба да мислимо; она је дужна да нам изнесе законе по којима ми мислимо, као, и доказе зашто ми мислимо и морамо мислити само у одређеним Формама, т. ј. ва што се наше мишљење појављује само у ограниченим облицима. Познато је, да ми не мислимо да би тек само мислили, него да би сазнали, јер. наша основна тежња је да знамо, због чега уопште и мислимо. Хтети знати је постулат Логике и из тога појма изводи она принципе своје.

Постављајући своје принципе Логика је дужна да у исти мах из њих изведе опште облике и Форме мишљења, а те опште Форме само су једно средство сазнавање и за образовање појединих наука и њихних истина. Права важност Логике, као науке, састоји се у томе, у колико је она у стању да послужи, да припомогне да дођемо до правога сазнавања о нечему. Из овога даље следствено исходи да Логика мора у себе захватити и обрадити уопште све Форме нормалнога мишљења, помоћу којих се и долази до сазнања; она мора да изведе, да процени све облике људске мисли, који стоје ма у каквој вези, ма у ком односу са сврхом мишљења и образовања појединих наука. Логика дакле износи законе по којима мора да се креће мисао у свима наукама, да би се дошло до сазнања.