Učitelj

ЛОГИКА КАО НАУКА = у

Формална или емпириска Логика просто је само наука о Формама мишљења, које мисли да би тек мислио, ве тежећи даље; Филозофска Логика је наука о методама нашега мишљења, наука која излаже законе нашега мишљења, које има тежњу да сазна, да зна. Мишљење наше у тражењу истина развија се одређеним путевима. и бива по закону; ми смо у стању да пратимо мишљење како се развија, т. ј. Форме мишљења, дају се посматрати; према томе Логика и по Форми својој треба да припадне у опсег филозофских наука. Основно начело њено најбоље се манифестира у овој Формули: Логика не учи како ми мислимо, већ нам показује како требамо и морамо мислити кад хоћемо да сазнајемо, да знамо ми појимамо; она износи законв по којима се мисао у сазнавању креће.

Познато је, наравно. да Формална Логика није уопште никакав одељак система филозофије, него је, тако рећи, нека врста претходне припреме за Филозофску студију. Али се ни у том случају не може с поузданошћу тврдити, да сеу тој припреми за Филозофску студију налазе погодне научне чињенице. По својој форми, Логика, као емпириска наука, кад јој се јави прилика да решава о својим, сопственим проблемима, у свакој прилици покушава да избегне одлучну реч него се одмах позива на Метафизику, Психологију или Филозофију додајући у исто време како она има свој основни темељ, баш у тим наукама. Дакле емпириска Логика, избегава решење својих проблема и пренаша их на земљиште сродних јој дисциплина, задовољавајући се њиховом одлуком. Сама емпириска Логика, као наука о формама мишљења које мисли тек да би мислило, а не и сазнало, даје нам тако схватање и појимање мишљења, да не само што одбија од проучавања и дубље студије, него још и даље иде: она причињава врло велике сметње приступању ка ФилозоФији и јако отежава успешно напредовање на том пољу. Не дозвољавајући мише љењу слободан покрет, може се казати, емпириска Логика затвара врата дубљој студији Филозофије. Налазећи се непрестано под утицајем предрасудног уверења да сила, која се находи у мислима и која се нарочито испољава у Формама мишљења није никако у стању да реши проблеме Филозофије, она уопште тиме одриче могућност даљега усавршавања Логике. Најпосле, ми смело тврдимо, да није познато, да је ико, икада ма где студијом Формалне Логике оспособио се и прокрчио себи пута за у ФилозоФију, нити се зна да, је ико ма када на основу знања закона Формалне Логике упознао се са истинама осталих наука или ушао у храм ФилозоФских наука. За приступ у Филозофију куд је и камо боља, куд је и камо ко-