Učitelj

ЛОГИКА КАО НАУКА | – 138

захтев и потреба да се на место емпириске Логике створи и заведе научна. Мора се напоменути да је на томе послу много припомогао нарочито Емануел Кант својом трансценденталном Логиком. Тај захтев Фихтеов, да се на место Формалне Логике заведе Филозофска, није случајан нити произвољан; он је последица његова схватања о бићу и значају Филозофије. После Платона, може се рећи, једини је био Фихте, који је појам Филовофије схватао у оној идеалности, како је то Платон чинио.

Не сачињава појам мишљења принцип ФилозоФије, као што то Картезијани мисли и као што Формална Логика сматра; не чини појам мишљења о бићу принцип Филозотије, као што то Хегел сматра, отпочињући тиме своју Логику, на чему уопште почива и догматичка Метафизика, него појам сазнања, појам науке јесте принцип Филозофије. На нај начин Логика се сама собом осниваи подиже истражујући, објашњујући и учвршћујући идеал свих наука.

Наука је савршенство и целина; она је потпуност сазнања, Кант је обновио платонски појам науке, изневши да је она сазнање

предмета и ствари по себи т. ј. како јесу ствари по себи. По Аристотелу је наука сазнање ствари и предмета како бивају и постају по узроцима. Познавање, сазнање на основу, по узроку, јесте тек друга, а не прва одредба науке. Јер бивање, оно што постоји и бива јесте само основ за сазнавање, али ни уколико није основ ствари и предмета. Из аристотелскога појма науке постаје и развија се Формална Логика, а из платонске развија се нека реформа.

"Кант је употребио идеалан појам науке: она је сазнање ствари у суштини, сазнање ствари саме по себи, онако, како су нам оне дате. Фихте се придржава овога, али иде корак даље; јер, по њему. појам науке је не само принцип за одређење датих Форама мишљења и искуства, него'има и нечега конституивног за развиће и образовање система филозофије. За то по Фихтеу Филозофија је дужна не: да само прими и усвоји као дате, као готове Форме мишљења, него треба из њених принципа да изводи и оснива. Основни принципи за процену ·истине мишљења и метода из чије примене ностају знања имају свој основ у идеалном појму науке.

Шелинг, који је с почетка следовао Фихтеу напусти принцип ФилосоФије,'и од Филозофије створи искуствену науку апсолутнога. На место посматрања, на место искуства, Хегел постави апсолутно мишљење, и: што је Шелинг придавао посматрању и њиме постизао, то је овај изводио или хтео да изводи апсолутним мишљењем. ј

Кантова епохална заслуга је у томе, што је унео критичко гледиште: у појам сазнања. Свејом критичком Филовофијом одн је