Učitelj

132 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

риснија студија свију других емпириских наука, него студија: Формалне Логике. : 5

Пробедефтично Филозофисање, које не происходи из наука искуства, него се сматра као једна оделита, нарочита дисциплина Филозофије у толико је безначајније, што се и иначе износи као провизорна наука. Отуда су чак и методи Формалне Логике догматични. -

Формална Логика бави се говорним, израженим мишљењем: Филозофска Логика има такође мишљење за предмет свога изучавања, али потребно је знати, да она испитује мишљење које нешто сазнаје, мишљење које хоће нешто да постигне и појми. Ова дакле оцењује свеколико мишљење по нарочитој сврси, по циљу који има, а Формална се Логика са оним формама мишљења које су изнесене и саопштене у облицима језика. Форме закључака, које могу бити једна за другом свргнуте или замењене јесу више Фигуре говора, него што су уопште Фигуре мишљења. Категорички, хипотетички, дисјунктивни расудци и закључци, то су облици које Формална Логика познаје само по изговору у језику, и које може да разликује и те разлике да сматра и поставља као готове Форме мишљења. Потпомогнута унеколико Граматиком она сматра. ујест“ и „је“ за копулу, за једну Форму везивања, и спајања, док у самој ствари јест или је апсолутно ништа не везује нити спаја. делове једне с другима у реченици. Реченица: Димитрије је поштен, не утврђује везу и заједницу између поштења и Димитрија, већ просто 'саопштава, износи Димитријево поштење, јер предикат није поштен, него је поштен. Емпириска Логика дакле није Наука о Формама мишљења за шта се уопште сматра, него је само наука о Формама израженог т. ј. говорног мишљења. Једино Филозофска Логика у стању је да упознаје Форме мишљења и облике у којима се оно јавља: али она увек сматра те Форме само као једно потребно средство ва постизање сазнавања, за самообразовање и проучавање. Средством облика и Форама којима се мишљење манифестира Филозофска, Логика тражи да сазна истину, да дође до сазнања.

Аналогије које постоје између Форама мишљења и Форама језика, без сумње, имају велика интереса за Логику; оне служе ка образовању сазнања и помажу његово усавршавање, али Формална. Логика ни у ком случају не може да чини примену својих закона, нити да отвори пута сазнању. Закони Формалне Логике износе о6лике мишљења, али нас тим не може приближити сазнању.

Реформа: Логике, на новој,

научној основи и научној вредности почиње од Фихт

ва. Управо од тог времена избија на површину