Učitelj

КЕњЊИЖЕВНОСТ

гоцено градиво за историка, већ су и од не малог интереса за свакога свесног грађанина дотичног места. Све је то још оживљено многобројним сликама предела, храмова, замака и многих других знаменитих грађевина.

После овога долази огроман чланак, који може да опстане као за“ себна целина, који је пун детаља из историје школовања у Чешкој, почевши од школе иловске, као најстарије у томе крају, и оних првих народних учитеља, па све до наших дана. И како су жалосне биле те школске прилике, нарочито после белогорске битке, па све до друге половине ХУЦП столећа. Ту се писац дирљиво дотиче бесмртнога Ј. А. Коменског, који је тада писао своја значајна дела, удаљен од свога завичаја.

Године 1789. у целом садањем крају виноградском имало је 13 једноразредних школа са 1000 деце. После године 1848. упоредо са буђењем народне свести и број народних школа знатно се умножавао. Године 1869. стање школа већ је давало, успешну слику, јер је на саме школске грађевине потрошено у виноград ском крају 1,802.105:45 Форината. У сликама изнети су изгледи школских грађевина из најстаријег доба, па све до данас. И каква грана и превелика разлика у несразмерно кратком времену ! На место оних ниских чатрља, са кривим крововима и прозорима хартијом залепљених (бив. школа у Оланима, Вршовицима, Тодолу и т. д.) подижу се сада величанствене грађевине, које одговарају свима сувременим захтевима.

За последњих двадесет година ошшт. на Краљ. Виноградима дала је на своје школе 2,268.019:31 Фор. Жишков за непуних тридесет година 9,178.067 Фор. па онда: Нусле, Вршовице, Паокрац, Подол, Браник, Михле и Тод. .

Ево нека цифре најречитије кажу, како су школе напредовале у крају о коме је реч. У

До год. 1800 било је у садањој виноградској школској ошштини 14 разреда, год. 1848. — 28 разреда, год. 1869. — 37 разреда; данас у 35 школских општина 368 разреда.

Далеко би нас одвело, када би у стопу пошли за развитком школа, који се оцртава у овоме обимном делу. Напомињемо само, да се даље врло опширно разлаже о школама индустриским и економним, о продужним школама трговачким и девојачким, о књижницама, учитељским удружењима ит.д.

Илустрације су, као што смо већ. рекли, од А. Турека, чувенога архитекта, и по свему су мајсторски израђене. Нарочито се одликују оне слике из школског живота, из којих весело повирују ситне дечје главице, налик на оне енглеске слике одојчади, а испод којих пише: «добро јутро» и «лаку ноћу, | |

Да. је и целокупна техничка израда књиге ван сваког очекивала, изаишно је нарочито наглашавати.

„З!омапзку Ргед!јед“ зове се нов чешки лист, који је под уредништвом Адолфа Черног почео излавити у Прагу. Он ће управо бити продужење одличног, листа чешког, »бјоуавеку Ућотико, који је пре једанаест година излазио у Прагу под уредништвом Едварда Јелинка и Михаила Хорника.

Циљ је Словенском Прегледу, да упознаје своје читаоце са животом осталих словенских племена. Од пређашњег Словенског Зборника разликоваће се по томе, што ће поглавиту пажњу поклањати сувременом кретању

УЧИТЕЉ 12