Učitelj

ГАМАНЕТ , " 967

Многа и многа лепа реч, поука у самоме школскоме раду и у опште у животу, остала, је дубоко урезана, у срце Војиново... - -

Једног дана, Војин баш беше у школи. Био је час Српског језика. Таман он почео рад, а стари му пријатељ ступи у школу. Војин прекиде рад и поздрави се.

— Ради, ради, рече он. Баш хоћу да видим, како радиш.

Војин продужи. Деца су читала, Војин им је објашњавао, док не наиђоше у читању на реч »изговарати ба о Војин се трудио да то деци што боље објасни, али стари примети да је ипак деци нејасно. |

— Допусти мени, да се ја мало умешам, шану он Војину. 5 | — Слободно рече овај.

Старац устаде: НИ

= Децо, да вам причам једну причу. Све се ућута ил зину у њега. | 6

Он поче: -

„Живио у ужичком округу један јунак, То је било док су још Турци Србијом владали. Он је поред јунаштва био и богат, Своје госте служио је вином све из сребрних чаша, и служећи увек је говорио: „Док се год зелени планина Тара, док блеји овца гара п док се шарени пушка шара, ја се не бојим ни цара“. : и

Чује то цар, па се паљути и зовне га.

__ Је ли истина да си ти овако и свако говорио % пита га цар: Пи — Истина је, одговори јунак.

— Па што би говорио; пита цар љутито.

Он почне: ·

— Теби царе треба арач дати. Док ми се зелени Тара, биће паше за овце, док пред њима блеји овца гара. А док ми је пушке шаре, не бојим се вукова да ми стадо подави, те ћу имати чиме теби харач — платити. Што онда де се бојим цара, кад он воли онога, који му харач добро плати.

Цар се весело и задовољно насмеја и пусти га, а овај јунак још веселији што се тако код цара изговорио врати кући... “

Сва су деца, после ове причице, знала шта значи изговарати се... у 1.