Učitelj

8 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦ

и ништавна интелигенција животиња, што се хране биљном храном у главном највише је крива што оне остају несимпатичне у сваком другом правцу изван гореспоменј“ тог, ма да им њихне навике ни у ком случају не би "спречавале и отежавале појачавање и усавршавање симпатије. Напротив пас, који је начином живота своје Феле извеџбан у опажајима заплетених и разноструких нојава, задобио је себи далеко развијенију и знатно јачу област симпатије, не водећи рачуна о томе што њу јако ограничаваше зверски живот.

Уз ово досадашње излагање ми додајемо једну даљу групу општих посматрања. Пошто постанак симпатије у првом реду претпоставља постојање других али истоветних бића, а у другом реду претпоставља, утицај, који је од узрбка што у једно исто време утичу на та друга створења, и измамљује им извесне знаке њихових осећаја,

то одатле следује, да се симпатија поткрепљује и развија

"свима могућим односима измећу појединих бића, који су за поменуте услове сасвим довољни. Од таквих односа ми смо посматрали до сада само један једини, и то је однос који је дат и постоји у заједничком животу, у стаду. Али осим тога односа имаде још: друга два; то су одноб полова један према другом, и однос родитеља према деци, према свом породу. Ти односи узајамно делују једно на. друго у различним ступњевима, и највиднија дејства наравно истичу се и избијају на видик онде, где оба делују у простој заједници. Ми ћемо овде о свакој особини нарочито проговорити. |

(Од односа полова једнога према другом, може се само тада захтевати и очекивати да ће у јакој мери потпомагати јачању и развићу симпатије, ако је тај међусобни однос приметно, видно трајан. Где неговање младунаца иде тим путем и бива на тај начин, да родитељи остају у непрестаној заједници за све време које је потребно за одржање и подизање младунца, па и после тога, и још више, где родитељи остају у заједници и после тога, за