Učitelj

РОВ И ИИПИТИЈА 7

_ ДРУШТВЕНОСТ И СИМПАТИЈА Х Спенсер

#

(НАСТАВАК)

Симпатија, се, према наведеноме, само у толико може образовати, у колико је развијена способност репрезентације. То је уједно и узрок зашто је тако уско омеђена т.ј. ограничена област симпатије код нижих животиња што живе у друштву т.ј. у стаду. Знаци радости, расположења, у колико они бивају врло живахни и изразити, и знаци страха, који су најчешћа форма нерасположења, у стању да код животиња пробуде једне, истоветне осећаје. Са осталим дулевним покретима не постоји никаква симпатија; и то је или због тога што су њени знаци слабо уочљиви и приметни, или због тога, што њени узроци не дејствују на све у подједнакој мери. Једна овца, која је изгубила своје јагњешце, тужним блејањем својим не буди; не изазива ни у ком случају сличне осећаје код осталих оваца — прво с тога, што њено блејање не одступа, и не разликује се од општега блејања, које се изазива и постаје простим нерасположењем, друго с тога, што у искуству, у доживљајима осталих оваца тако слабе промене блејања, нису биле по навикама асоциране са боловима, који су постајали са губитака сопствених младунчади, и треће с тога, што и све остале изразе блејања, и покрете оваца којима су јагњад одузета — а који се изрази јављају у Форми покрета и промена на лицу и тд. — остале овце никако и не ПРЕМРАЈ, 16 ПИ овећаји никако не могу душевно да буду комбиновани, чак и кад би били опажени. Нити су икада била МЕ потребна искуства, нити је кадгод постојала способност репрезентације, која би била у стању да комбинира искуства, ако ова постоје, те да из њих створе се и развију претходници (антеценданси) тих осећаја.

Из овога излази да је неопходно потребан прираштај свести, прираштај 105 ма и ако не као једини услов за повећање и проширење обима симпатије. По све оскудна.