Učitelj

УЧЕНИЧКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ 12

ковођење при дечјим излетима и већим екекурзијама. Она мора вечито имати на уму живахну дечју природу и непрестано настојавати на томе, да се на темељу очигледна испитивања, извесним редом, нижу појмови које основна школа, треба ученицима да да, те да им на тај начин прошири и онако узани круг њихова знања.

Замислите породицу која читаве месеце пробавља из међу четири зида само, док јој не дође једном прилика, да изађе изван своје куће, изван града у коме је вечита врева и вика, у какво мирно или шумовито место; како дечица њена жалосно изт; ледају 2! Кад такви ученици дођу у школу, без сумње, њена је прва дужност, да се постара, те да потре ову подвојеност дечију од веселе природе, од чистога и кристалнога зрака потребном помоћу учитељевом и руковођењем школе.

Не треба само проста географија да се изучава при ученичким излетима — па били они већи или мањи, но п природне науке и историја треба из ученичких излета да црпу своју моћ, те да би се разнолики појмови ученички и из ових предмета што живље представили и што јаснији постали у дечјој души.

Ако се историја, земљопис или природне науке изучавају само у школској згради, онда се у ученика никада неће пробудити истинита и права љубав к овим предметима; а где љубави нема, ту нема ни успеха. Нека се покуша, да се и на најбољи начин предаје природа сама у школи, ипак је она у њој мртва, без духа, без живота без љубави! Све то добија друкчији вид кад се са ученицима у поље изађе! Ту се за час и олако схвати она тајанствена веза, која постоји између свега што живи, што расте, што буја и напредује! Биљка или животиња, показана ученицима за клупом у школи, још није оно, што су оне у природи; тамо, где су никле, развиле се, живеле и т. д. Хиљадама и стотинама узрока и односа, који везују организам самих предмета, разбацани су, несређени су, ако биљку или животињу одвојимо од места у коме је она поникла и развила се.

И мртва планинска природа на мах оживи у оку ученикову, кад га у њу изведете. Он весело посматра раз-