Učitelj

ИВЕ А 20

можемо и на екскурзије имати разнолике погледе и разна гледишта.

Онај учитељ, који се реши да руководи екскурзијом својих ученика треба, пре свега, сам врло тачно да упозна и прилике и земљиште и време, па да ученици буду кадри са успехом постићи жељени циљ. Пре него што ће поћи са ученицима, учитељ треба, сам да посети сва она места кроз која мисли да ученицима својим обрати пажњу. Кад тражимо од учитеља да предводи ученичке екекурзије по означеном плану, ја не мислим да се мора ићи баш у длаку овако, како је овде означено. Педантерија је свуда само од штете па и овде. Сваки учитељ нека у ошште сам собом добро буде на чисто, како ће извести целу ствар; и оће ли вредност добијених појмова при екекурзији бити тако велика као и напори и трудови учитељеви да се то изведе.

Што се тиче времена, у које би било најзгодније вршити екскурзије, као да има преимућетва. четвртак 110еле подне и недеља, јер се тада не држе предавања. Но овоме се разлогу истичу на супрот две врло важне појаве а те су: 1. што се тим одузима оно мало слободнога времена учитељу што га он има, и што му је дато на његово лично усавршавање и приватне послове, а осим тога 2. што часови по подне нису подесни за ученичке излете, па били они већи или мањи, ограничавали се само на место или на околину. Јутарњи часови за ово су много бољи и подеснији. И природа и дух дечји јутром су пробуђени и освежени, вољни да се сроде, упознаду, зближе.. Јутарње екскурзије, када се природа посута југарњом росом приказује у највећој раскоши својој, имају силан утисак и на дух ученички. У њиховој се души јавља нека неодољива сила, нека жарка љубав према природи у опште, а на по се према свему што се у њој' посматра.

_БСекосмо мало пре, да екскурзије треба предузимати у свако доба, године, па и у зиму, јер и она има својих особености и својих лепота. Летње екскурзије не могу дати целокупну слику природину, но само један део њен. Ми треба да се старамо те да упознајемо природу у њеноме развићу, и да са више мање историјскога гледишта