Učitelj

476 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Има две теорије о кривичној одговорности. По првој, која је старија, човек има „слободну вољу“, т. ј- може да чини шта му је воља, и е тога је одговоран за све што уради. По другој пак, новијој теорији —— сваки поступак човеков зависи од стотинама претходних узрока, условљен је многим приликама, тако, да је човек у том тренутку морао тако да поступи. Друкчије није могао. Није зависило од његове воље, да ли ће у извесном тренутку поступити овако или онако; истога нема разлога, да човек за то буде одговоран.

Да расмотримо прво једну, па онда другу теорију.

Кад погледамо човека како живи и разноврсне радње врши; на први поглед видимо да он — у нормалним приликама -— прво смишља шта ће урадити, и тек онда прилази делу. Пред нас излази разум као покретач и узрок деловања. Свесним мишљењем човек претходно решава: да ли да поступи овако или онако. И тек онда, кад после довољног размишљања донесе решење, човек и на дело прелази, Међутим код животиња није тако. Оне се управљају по инетиктима —- куда их ови воде, тамо иду. Њихове су радње дакле везане за инстикте. (Слободна воља — то је уздарје, које је само човеку дато. И та самостална и свесна радња духа, та слободна воља — то је оно што човека човеком чини, што га издваја из животињског царства; што му даје могућности да се цивилизује и овлада природом.

Али све ово резоновање — резултат је само првих утисака, које производи на нас разлика што је опажамо међ свесним човеком и несвесном животињом. После извесног времена, кад ови утисци ослабе и кад — што је важније — мало изближе расмотримо и проучимо радње духа људског, почињемо да се разуверавамо односно слободне воље. Истина је да човечја деловања руководи свесна мисао, која је кадра да бира. Али — од карактера мисли зависи у главноме и карактер дела. А каква ће ошти мисао = то је оно што зависи од целокупног претХодног развитка, то је оно што не може бити и овако и онако. Друкчије н, пр. о крађи мисли један солидан и образован младић, члан угледне породице, а сасвим друк-