Učitelj

530 ЗАБАВА И ПОУКА

— Она је се куја уплела ту! цикнула је Дафина једнога дана. Али неће јој упалити! ,Зна Дафина и друго нешто. И од тог доба удари у врачање.

Заклала је сребрном паром слепог миша, и кроз његово крило гледала Иву, да би и он заслепио за њом. Сачувала је њушку од печенице, и кад је о Богојављењу ашла. цркви, прогледала је кроз њу на њега. Једанпут је наместила крај пута с једне стране. нов катанац а с друге кључ, те је између њих Ива прошао, а после кључем закључала катанац, ма кључ бацила у један, а катанац у други бунар. Једанпут, баш кад је код њих био, наместила је своје папуче око врата, те је прошао између њих, а кад је Данеу собу, она их је саставила и обула.

Уз то је давала му и у кави по нешто да пије, Једном је то и Ива приметио, јер је кава била врло чудног и непријатног укуса. Путем му се смучило, да је једва до школе дошао. Али, од тога доба није више Ива отишао у Руменике.

Био је неки велики свечаник. Прква добриловска беше дупке пуна народа. Соколово око, младога учитеља Иве, опазило је међу оним светом, лепо и умиљато лице попине мезимице и јединице Продане. А и како да је не опази, кад је лепотом одвојила од свију девојака, а око његово смотрило би и другу много ситнију ствар, а камо ли девојче, као што је попина Продана.

А Продана је била лепа, што се оно у песми пева: „као горска вила“. Осредња раста, црномањаста, а на пуним образима њезиним, одејаивало је оно природно руменило, као руменило мирисна пупољка на мајској ружици.

И стари попа, и његова поша, чували су је и држали као мало: воде на длану. Него није ни шала. Бог им је дао доста порода, али их је све, још мале, узео себи за анђелчиће. И дању и ноћу молили су се Богу, да им бар једно чедо поклони. Молитва њихова била је уважена.