Učitelj

676 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

разна начина н. пр. по индуктивној и дедуктивној методи, и везано у првом случају за конкретне и просте познате појаве, а у другом за апстрактне и непознате примере, имаће два са свим различна резултата.

Сазнавање нечега не може се само саопштити; оно треба да се створи у духу ученичком. Да би се могло: створити неко сазнавање у другоме потребно је да се познаје круг његових представа, за које ћемо да вежемо нове мисли, истине и сазнања; морају се знати закони по којима се представе удружују. Ако овога двога нема, онда је свеколико разумевање остављено случају. Да би се, дакле, створиле мисли у некоме, потребна је нека вештина, коју треба изучити. Ова се вештина, као и свака друга, састоји у познавању правила, теорије п практике. Без теорије вештина учења остављена је случају, а без практике теорија је непоуздана и неплодна.

Скуп свих правила о настави зове се општа наука о настави (дидактика или општа методика). Општа правила дидактике важе у опште за све предмете без икакве разлике њихове (без разлике деце и народности). Ако се пак изучавају правила која имају вредности само за поједине предмете (струке), онда је то специјална наука о настави или снецијална методика појединих предмета.

Маспа Фаасћса од А. Коменског. — Специјална методика букварске методе. — Специјална методика географске наставе. — Човек специјалиста у овом или у оном предмету, као год што има код лекара: хирург, окулиста, дентист, лекар за интерне болести, за кожне болести, 60лести гркљана итд.

Како је за правилну наставу потребно знање закона духовног развитка дечјег, то отуда излази да је за наставника неизоставно потребно знање из психологије, на-

рочито онога дела њеног, у коме се говори о интелектуалном развитку. |