Učitelj

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ — 675

Х

било нови паметнији ред за оно кратко време: шта више он није у стању ни да спречи оно лудачко трчање у помоћ и прескакање преко клупа. Прозваше једнога из последње клупе на крају, који беше доста слаб ђак, кад се они двојица крајњи из прве клупе смушише и полетеше му у индат тако, да их ни опомена ни вика ревизорова не могаше од тога задржати..... Сирома „Гледстон“ само се вајкаше и изјављиваше с времена на време како пг оп свему томе није учио 12

У једнога младога учитеља беше луда навика да деца шапућу и да једно другом казују оно о чему се у школи пита. И то тако гласно казују без икаквог зазора и стида, па се ви можете љутити и забрањивати колико год хоћете. Чим управите како питање на некога ученика, он нема кад да мисли па да одговори, јер они око њега са свих страна стану му дошаптавати шта ће да одговори. Једном беше задат рачунски задатак на табли, и он га још добро не беше ни написао, кад они из клупе почеше викати: множење — множи... дељење — дели!.. У овакој школи не може никад ни помена бити о пажњи, реду и раду.

Какав пријатан и мио утисак чини на човека школа. у којој је све на своме месту и како треба2! Оваку једну примерну школу гледаћемо да изнесемо првом приликом.

У Настава као вештина.

Стечено знање само за себе није никоме довољно па да у исто време може бити и добар наставник или предавач. Свака истина може се исказати на разне начине и у разним облицима, који зависе од самога језика или говора. Од начина предавања и од језичне Форме зависи и само разумевање. Једно исто предавање удешено на два,