Učitelj

РУЧНИ РАД И ПОЉСКА ПРИВРЕДА У основНОЈ школи РКО

општинским имањем (н. пр. о засејавању истит); да буде тумач жеља сеоских код власти где су услови за напредак свих или неких привредних грана везани за њихову помоћ или посредништво и т. д.

Овакав рад, поред осталога, даје право учитељу да се назове прави прететавник културе и цивилизације у своме месту, а тај је назив најдостојнији који му можемо дати, нити ће бити достојан својега положаја онај, који се томе не одазове. Срества за такав рад нису огромна да ће се тешко поднети, а међу њима: воља, знање и вештина триумФују! Само, време је за такав користан рад врло екучено, а упуство школом и оваквим радом заиста би покренуо наш привредни живот свом снагом у напредак. Зато би потребно време требало откинути од предавања по све некорисних предмета (као: граматике, познавања природе онаког какво је и др.), а оставити и унети само најпотребније, то збиља сачињава неопходну потребу умног, моралног, и привредног живота. Ако се још верује у начело концетрације, ако се појима да сваштарство не може никаква успеха дати, онда је потреба над потребама усредсредити умну и Физичку снагу око давања а прибавке преко потребних знања и вештина, а све остало као раскош одбацити, која само смета да се оно што је корисно и потребно постигне како ваља. Уведе ли се Пољ. привреда напоредо с данашњом наставном грађом онда ћемо само уздахнути на судбину која нас гони да временом и новцем плаћамо ништавне експерименте... И у томе случају, познији надзорници школски ако буду умели ценити истински рад и успех, наћи ће поред најбољих башта врло сумњиво и полутанско знање осталих предмета па и најпотребнијих; место озбиљнога старања о образовању и васпитању наћи ће одред „цензора“, који ће децу „слишавати“ и „умиривати“ докле учитељ с неколицином ради у башти (као што је и до данас било код