Učitelj

ријализам не увуче у школу !... Још напред казали смо, да је гајење некаквих философа, који ће ФилосоФски мислити а раденички радити, очевидна немогућност. А ако бал силом тако хоћемо, можемо се претрпети са жељама још за неку хиљаду година, па онда да покушамо применити таква начела на целокупну масу...

Пољека привреда у осн. школи не сме бити нека деликатеса Философска, која ће деци нејасно причати најтеже и окрњене мисли природњака, већ практично упуство за разумно газдовање сеоско. Чудно је то, како је оваком тгледишту супротно гледиште педагога који заступају и Ручни рад! Кад они хоће Ручним радом подизање производње, заната, индустрије и културе у опште, зашто онда не даду Пољ. привреди да збаци са себе ФилосоФско рухо, и постане мотор практичним људским потребама! Зашто јој не даду, да у том правцу покаже своју праву вредност 2!... Ми с негодовањем идемо с поља, где су таква гледишта дотерана у теснац и где је њихна недослед-

ност доказана... ~

Као допуна утицају школом на привредни и у опште Културни напредак нашега народа, мора се узети и рад учитељев у ширем кругу. Он треба да је посредник између грађана и разних културних и привредних средишта, као и разних друштава. Он треба да је извештач и посредник у набавци разних алата и справа, за добавку и распростирање привредних и других корисних књига, семења, калем-транчица, воћа и др. Учитељ мора бити практичко врело сваковрсних привредних поука, па да се не либи и кући сеоској отићи и показати самим делом негу воћа, пчеларење, прераду воћних плодова и поврћа ит.д. Оваком приликом треба у грађана да буди свест и тежњу за напретком привредним и здравственим; да ствара разна удружења; да предлаже општини о разумном руковању