Učitelj

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ | 663

Само просто предавање знања и вештина није крајњи циљ наставе. Богатство знања не даје човеку његову праву и највећу вредност, јер се највећа вредност човекова мери по племенитим и благородним мислима, које управљају вољом човечјом. (ве учење и све знање треба да је покретно-и-живо и да стреми крајњем циљу чистој морал' ној вољи или моралном карактеру, као највишем идеалу и највишем циљу у настави, (Христос, Сократ еге.)

Настава, која себи постави за циљ стварање и образовање моралне воље, то је васпитна настава.

Према овоме, задатак васпитне наставе могао би се овако одредити: с планом удешено задобијање знања ради моралног облагорођења, (племенити, благородии људи). Овом моралном циљу васпитне наставе ништа не смета практично образовање младића за свакодневни, практични живот, јер они наставни предмети, којима се постиже највиши васпитни циљ, служе у исто време и за најглавније потребе практичног живота, (језик, рачун, цртање, историја, географија).

Најглавнији задатак јавне школе јесте ипак сама настава, само учење. Наставом се може само посредним путем васпитавати, док затворени заводи: куће за сирочад, заводи за поправку, родитељска кућа, јесу прави заводи за васпитавање. Морамо признати да је посредно . васпитање помоћу наставе јаче и трајашније од васпитања које се у поменутим заводима врши непосредно помоћу казне и запта.

П Реална и Формална страна наставе.

(ве учење оснива се на перцепцији и аперцепција, т. ј. на посматрању и разумевању. Целокупна настава, почива на лаком и брзом аперцеписању. Уношење нових

представа у круг старијих, и орао О А непозна- | за