Učitelj

744. ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

чило је свој рад 10 марта ове године, а почело га је 1. децембра пр, године. Сиромашним ученицима-цама основних школа ивдато је 41.182 оброка; напуштеној деци 2.888, а приправницима на учитељској школи и вредњошколским ученицима 3.924 оброка, што чини свега. 47.944 оброка. — Не«би ли се и код нас бар овде у Београду могло основати овако једно друштво, кад је позната ствар, да врло велики број школске деце често пута остане целога дана у школи не једући ништа, или пак о самом хлебу. Кад можемо прилагати и оснивати и нека луксузна друштва, право је да и овакво једно у истини врло потребно друштво оснујемо прилажући врло мали дарак. — Учинимо колико можемо па смо учинили доста,

Добротворна учитељска заклада. — Школски надзорници у Троједној Краљевини приликом педесетогодишњице дара Фрање Јосифа желећи учинити неко племенито дело, приложили су сви по 50—100 Фор. и основали „Учитељску закладу“ за старе изнемогле учитеље-це осн. школа у својој земљи. Лешпе и племенитије задужбине нису могли учинити, него што ву ово учинили просвећени школеки надзорници. Да би та заклада била већа, они нису стали само на почетку, него и даље екупљају и сами прилоге и подетичу и друге да тај племенити посао раде. И до сада је већ скупљена знатна сума новаца, а то је красан успех ва овако кратко време. Учитељи тамошњи евим силама труде се да та. заклада што већа буде, а и треба тако да раде, јер себи раде.

Благотворна установа. -- На крају Москве налази се једна хуманитарна, установа истина сиромашна у новчаном погледу али богата својим благотворним радом, то је завод за све оне који излазе из болница још потпуно не излечени, или излечени али без икаква рада, и за децу умрлих родитеља у болницама. Ту они остају докле год потпуно не оздраве, или док не нађу себи пристојна занимања. Има их разног доба старости и ванимања и мушкиња и женекиња. У току пр. год. примљено је'700 таквих јадника. Неки су од њих сасвим неписмени, неки мало, али већина их желела би што год прочитати, а управа тога завода располаже малим бројем књига у својој књижници, те с тога је се обратила молбом свима писцима, књижарима ивнавачима да им шаљу књиге на поклон. Истина у заводу је установљена школа, али уџбеници ђачки не могу да замене књиге које би ови хтели читати. у

Рускиња за свој народ. — Позната је ствар да ни један народ не може да покаже у своме женекињу онолико пожртвовања према општој ствари, као што то могу Руви учинити и подичити се својим женскињем. Руске женскиње годиамна најпреданије врше своје дужности било као болничарке на далеким бојвим пољима, било као милосрдне сестре по болницама, било као чланице хуманитарних друштава, а најновији случај са једном богатом рускињом госпођацом Скоробогатовом најбоље је посведочио тај Факат. Та женска већ 20 година ради у најудаљенијим крајевима простране руске царевине где још нема школа, свој узвишени васпитачки посао. По свршетку гимназије она је сав свој иметак и знање ставила у службу тој племенитој задаћи. Она иде од села до села и обучава сеоеку дечицу читању, писању и рачунању, и у сваком се месту само толико задржи, док не научи добро коју ученицу која ће је заменити у раду, а она иде даље. Тако путујући годинама прешла је преко 20.000 врета већином пешке, не тражећи за тај тешки посао ни паре награде, него је још за то време потрошила евојих 60.000 рубаља. У последње време налазила је се у новгородекој губернији образујући децу, одакле оде пешке 'у Петроград, али га је одмах напустила јер